Dedolarizacija novi odgovor Moskve
Bliski saradnici predsednika Rusije Vladimira Putina užurbano razmatraju mere za zaštitu domaće privrede od posledica mogućih novih, oštrijih zapadnih sankcija, a jedna od najvažnijih akcija u tom pravcu treba da bude dedolarizacija ekonomije.
Putinov savetnik za ekonomska pitanja, ruski akademik Sergej Glazjev, već je predočio radikalni plan za borbu protiv inostranih sankcija, a reč je o 15 praktičnih mera koje bi trebalo u doglednoj budućnosti domaću privredu da oslobode zavisnosti od Zapada.
Glazjev je osim dedolarizacije predložio da se izvrše bitne promene u ruskom finansijskom sistemu tako što bi ta reforma obuhvatila ne samo državni sektor privrede, već i operacije koje obavljaju privatna preduzeća i građani.
Država bi, kako navodi Glazjev, trebalo da se pripremi za predstojeće, vrlo verovatno, zamrzavanje valutnih računa Rusije u inostranstvu. Zbog toga ekspert smatra da se hitno moraju transferisati sredstva izražena u dolarima i evrima iz zemalja NATO u neutralne države.
Istovremeno treba obaviti i prodaju vrednosnih papira SAD i drugih članica NATO, a koji su sada u posedu Rusije, jer bi mogla da usledi i blokada tih sredstava.
Ruske državne kompanije i banke trebalo bi da dobiju mogućnost uzimanja kredita u rubljama, umesto dosadašnjih zajmova koje su uglavnom koristili iz zapadnih banaka zbog nižih kamatnih stopa na međunarodnom finansijskom tržištu.
Rusija je u martu i početkom ovog meseca već obavila veliki transfer svojih sredstava izraženih u dolarima i vrednosnim paprima američkog ministarstva finansija, u vrednosti koja se meri desetinama milijardi dolara, u bezbednije međunarodne finansijske instrumente.
Finansiranje domaće privrede i banaka obavljaće se, prema planu Glazjeva, uz pomoć emisije Centralne banke Rusije, dok bi operaciju neposrednog odobravanja neophodnih zajmova vršila moskovska Vnješekonombanka.
Sledeća mera bi se odnosila na ograničavanje valutnih pozicija domaćih komercijalnih banaka, u cilju onemogućavanja spekulativnih operacija sa rubljom i bekstva kapitala.
Kao vrlo bitnu meru u svom programu efikasnog otpora zapadnim ekonomskim sankcijama, Glazjev je naveo i stvaranje stoprocentnih rezervi po dužničkim obavezama nerezidenata, što zahteva i stalno obučavanje stanovništva da se okane paničnog bekstva iz rubaljskih u sredstva izražena u drugim, uglavnom zapadnim valutama.
Program Glazjeva obuhvata i zamrzavanje valutnih obaveza komercijalnih banaka, s tim da se ta mera primeni tek nakon uvođenja novih, oštrijih zapadnih sankcija.
Rusija bi u trgovini sa zemljama Carinskog saveza i drugim "nedolarskim i partnerima van EU" trebalo obavezno da pređe na obračun u nacionalnim valutama, smatra Glazjev koji je takav zahtev stalno upućivao ruskom rukovodstvu još od početka protekle decenije, tvrdeći da je kurs na masovnu dolarizaciju zemlje "ekonomski poguban".
Sagovornici Vedomosti u Kremlju smatraju da, ipak, ne treba preceniti uticaj Glazjeva na novu ekonomsku politiku ruske vlade. Ali, oni priznaju da se Putin u razgovorima sa članovima vlade u nekim prilikama poziva i na podatke svog glavnog ekonomskog savetnika.
