Treba nam poverenje MMF
Razgovori sa delegacijom Međunarodnog monetarnog fonda vode se na nivou tehničkih eksperata, kaže ministar finansija Lazar Krstić i ističe da će sa fondom razgovarati o novom trgodišnjem aranžmanu, koji će realizovati nova Vlada.
Do tada će vlada u tehničkom mandatu pripremiti sve da bi nova vlada, posle izbora, donela odluku i realizovala novi sporazum s Fondom, rekao je Krstić i najavio da će zvanični razgovori početi u ponedeljak, plenarnom sednicom u NBS.
Srbija će morati da zaključi novi trogodišnji aranžman s MMF i obavezaće se da će u tom periodu sprovoditi određenu strategiju. "Nemamo uopšte vremena za gubljenje", upozorio je Krstić.
Ministar očekuje da će se buduća vlada ponašati odgovorno, jer će morati da donosi nepopularne mere koje se, pre svega, odnose na solidarni porez od kog se neće odustati zato što su zarade u javnom sektoru enormne, a mora se smanjiti i prevelik javni sektor.
Krstić je rekao da više ne postoji prostor za povećanje poreza, ali zato se može proširiti poreska osnovica i tu postoji prostor koji će se osvojiti odlučnom borbom protiv "sive" ekonomije, najavivši da će država, sistemski, do kraja 2014. godine zadati ozbiljan udarac "sivoj" ekonomiji.
S druge strane, uštede se mogu ostvariti i smanjenjem javnog sektora, ali ne otpuštanjem ljudi, rekao je Krstić i naveo da je u januaru smanjen broj zaposlenih u javnom sektoru za 4.000 ljudi, bez otpuštanja, i tom dinamikom bi moglo da se smanji za oko 100.000 za dve godine.
Kada je reč o kamati na spoljni dug, za šta u ovoj godini treba da izdvojimo četiri milijarde evra, Krstić je rekao da su ta sredstva na neki način već potrošena za neke druge obaveze, napominjući da mi te dugove moramo da platimo.
Povoljan kredit od Ruske federacije, koji je već ugovoren za budžet, uslovljen je novim aranžmanom s MMF i zato nam treba poverenje Fonda, naglasio je Krstić.
Direktorka Centra za visoke ekonomske studije Kori Udovički rekla je da u Srbiji već dugo nisu preduzete mere koje bi smanjile potrošnju države i da se mora sagledati odakle potiču ti veliki troškovi.
"Četiri milijarde evra kamate na dugove koje moramo da platimo iz budžeta je 10 puta više nego 2008. godine", upozorila je Udovički i dodala da treba očekivati da će kamate na kapital u svetu tek da rastu.
Član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov od razgovora s MMF očekuje da se sagleda putanja javnog duga koji je premašio 20 milijardi evra ili oko 65 odsto BDP, a deficit budžeta je oko sedam odsto BDP, što je jedan od najvećih u Evropi.
Foto: Beta
