Analitičari: Grčku čeka dug oporavak

Atina ima ambicije da po okončanju mera paketa pomoći krajem godine stane na sopstvene noge i vrati se na tržište kapitala. Stručnjaci međutim sumnjaju da će to Grčkoj poći za rukom.

Grčka svoje potrebe za finansijama krajem 2014. godine ne namerava više da pokriva iz EU paketa pomoći već pomoću sopstvenog poslovanja na tržištima, poručio je grčki ministar ekonomije Konstantinos Hacidakis.

On je to obrazložio činjenicom da je Grčka 2013. godine ostvarila primarni višak u budžetu (bez kamata). U svom novogodišnjem govoru je i grčki šef vlade Antonis Samaras najavio da njegova zemlja nakon okončanja programa za pomoć u ovoj godini želi da bude u stanju da funkcioniše bez novih paketa i vrati se na tržišta.

Stručnjaci iz kompanije Pimco smatraju međutim da je nerealistično očekivati da će Grčka moći bez nove EU pomoći.

"Ne verujemo da će Grčka ove godine uspeti da obezbedi novac direktno na finansijskim tržištima", rekao Myles Bradshaw iz Pimca, u izjavi za Süddeutsche Zeitung.

Za jednu grčku obveznicu u trajanju od devet godina se trenutno dobija osam odsto.

„Ukoliko zemlja pod tim uslovima uzme veće kredite, celokupno dužničko i kamatno opterećenje će biti dosta veće nego kad bi se uzeli krediti iz Fonda za spas ESM", pojasnio je Bradshow.

On je dodao da Grčka o funkcionisanju na međunarodnim tržištima može da razmišlja tek kad zaista dođe do privrednog rasta.

Marcel Fratzscher, predsednik Nemačkog instituta za ekonomska istraživanja (DIW) polazi od toga da će Atini 2015. trebati i treći paket spasa od međunarodnih kreditora.

Zemlje evrozone i Međunarodni monetarni fond (MMF) Grčkoj pomažu već od 2010. godine. Paketi spasa za Grčku ukupno iznose oko 240 milijardi evra. Iza kulisa se već govori o tome da će Grčkoj u razdoblju od 2015. do 2018. biti potrebna pomoć u iznosu od deset milijardi evra.