Kredit UAE zapošljava 8.000 ljudi, uz višestruke koristi

Kredit iz Ujedinjenih Arapskih Emirata uložen u sistem za navodnjavanje u Vojvodini i Mačvi biće vraćen već od prihoda u četvrtoj godini projekta, otvoriće se osam hiljada novih radnih mesta, a profit može da naraste i do četiri puta.

Prva tranša od 100 miliona evra iz razvojnog fonda Abu Dabija biće uložena u 13 sistema na površini od 24.000 hektara u slivovima Dunava, Save, Tise i Begeja, pišu Novosti.

U prvoj fazi navodnjavanja najveće površine nalaze se u Pančevačkom ritu (3.000 hektara) i Mačvi (sa 7.959 hektara). Najviše lokacija, čak šest, nalazi se u Banatu, a pet lokacija u Bačkoj.

Ove lokacije su odabrane zbog bogatstva voda i brojnosti stanovništva, ali i činjenice da već postoji veliki broj kanala i crpnih stanica, kao i da su rešeni imovinsko-pravni odnosi.

Radiće se u fazama. Na taj način će se brže ostvariti zarada od uloženog novca, a ujedno će se steći dragocena iskustva vezana za razvoj, korišćenje i upravljanje.

Prema proceni profitabilnosti, u prvoj fazi najveće investicije biće za navodnjavanje ratarskih kultura i novim sistemom biće pokriveno 24.000 hektara, za šta će biti uloženo 58 miliona evra. Investicija po hektaru je 2.900 evra.

Korist će biti višestruka, jer će se zemljište koristiti za dvostruku žetvu, dosadašnja količina krmnog bilja dobijaće se na upola manjem prostoru, a ostalo će se koristiti za profitabilnije, industrijske biljke. Profit može da naraste i četiri puta!

Uloženi kapital, procenjuje se, biće vraćen u roku od četiri godine. Naime, ratarski usevi će vratiti uloženi novac za 5,5 godina, a voćnjaci i povrtnjaci već za manje od tri godine.

Pored toga, otvoriće se i 8.000 novih radnih mesta za navodnjavanje 24.000 hektara, dok će sezonski posao naći još 310.000 ljudi, a otvaraju se i mogućnosti potpune promene gajenja voća i vinograda poput gusto sađene plantaže sa preciznom kontrolom.

Najveću korist od zalivanja imaće uzgajivači malina, jer profit po hektaru bez navodnjavanja iznosi 1.900, a sa navodnjavanjem 4.200 evra. Slede jagode, kruške, jabuke, višnje, šljive, vinova loza, krompir, kukuruz, šećerna repa i, na kraju, pšenica i soja.

Zbog toga će investicije voćnjaci i povrtnjaci vratiti za tri-četiri godine, a velike farme za ratarske useve kroz pet-šest godina.