Prosečan Evropljanin `teži` 13 hiljada evra godišnje
Prosečna godišnja kupovna moć po stanovniku u 42 zemlje Evrope je 12.890 evra, četiri puta više od Srbije, pokazala je najnovija studija globalne istraživačke kompanije GFK. "Najmoćniji" Lihtenštajn, "najslabija" Moldavija.
Evropljanima je 2013. godine ukupno na raspolaganju 8,62 biliona evra za potrošnju i štednju, ali po kupovnoj moći velike su razlike i među regionima, i među zemljama.
Na prvom mestu je Lihtenštajn gde je godišnja kupovna moć po stanovniku 58.844 evra, ili 4,5 puta veća od evropskog proseka, a slede švajcarska sa 36.352 evra i Norveška sa 31.707.
Među prvih deset zemalja su i ostale skandinavske zemlje, osim Islanda koji je na 13. mestu. Najbliža evropskom proseku je španija sa 12.370 evra, dok susedni Portugalci godišnje imaju 10.018 evra po stanovniku.
Nemci raspolažu sa 20.621 evrom godišnje, Poljaci zauzimaju 28.mestu i imaju tek polovinu evropskog proseka, 5.870 evra, a Ukrajinci svega 2.206 evra godišnje.
Na začelju Evrope je Moldavija koja sa 1.284 evra po stanovniku ima tek jednu desetinu evropskog proseka.
U studiji se navodi da stanovnici bogatijih zemalja moraju da mnogo više izdvoje za osnovne izdatke, ali im, povrh toga, i dalje ostaje znatno više novca nego žiteljima zemalja sa slabijom kupovnom moći.
U studiji, kupovna moć označava nominalna raspoloživa primanja bez poreza i socijalnih davanja, a sa transferima, i obračunava se po glavi stanovnika u evrima i u indeksnim poenima.
Ukupnu sumu kupovne moći stanovništvo troši na fiksne izdatke, stanarina, grejanja, porez, na ličnu potrošnju i druge izdatke, poput odmora ili prevoza. GFK ulazi u red najvećih kompanija za ispitivanje tržišta u svetu.
