Hrvatska: Fiskalna konsolidacija od 2014.
Guverner Hrvatske narodne banke (HNB) Boris Vujčić izjavio je da je Vlada utvrdila i počela da rešava neke od ključnih problema, ali i dodao da su potrebne jače reforme, pogotovo u poboljšanju efikasnosti javnog sektora i smanjenju prepreka za ulaganja, a značajnu fiskalnu konsolidaciju očekuje od 2014. godine.
Hrvatsku privredu godinama su pokretale državne investicije i lična potrošnja, što je finansirano inostranim kreditima.
Uprkos koracima za poboljšanje poslovnog okruženja, potrebno je mnogo više za podsticanje rasta nakon pet godina recesije, uključujući model rasta temeljen na izvozu i investicijama, kazao je Vujčić u intervjuu Reutersu uoči investicijskog samita koji organizuje ta agencija.
„Trebalo bi nastaviti sa strukturnim reformama, smanjiti budžetske rashode i podstaknuti direktna strana ulaganja“, kaže Vujčić.
Hrvatska, čiji je bruto domaći proizvod (BDP) u pet godina recesije pao više od 10 posto, verovatno će uskoro potpasti pod Postupak prekomernog deficita (EDP), mehanizam Evropske unije osmišljen kako bi se budžetski manjak članica vratio ispod tri posto, a javni dug ispod 60 posto BDP-a.
"Verujemo da će Hrvatska ući u EDP odmah pošto sledećeg meseca Evrostat objavi izveštaj. To znači da će značajna fiskalna konsolidacija verojatno početi 2014. godine", rekao je Vujčić.
Banke u Hrvatskoj bile su najbolji kreditori u EU i imale su dovoljno sredstava kako bi plasirale kredite preduzećima i domaćinstvima, koji su još oprezni pri uzimanju novih zajmova, kaže Vujčić.
Iako su loši krediti u Hrvatskoj dosegnuli relativno visok nivo od 15 posto svih kredita, oni bi trebalo da počnu da se smanjuju od sredine 2014. godine, a bankarski sistem će ostati stabilan.
"Ključno je da se javne finansije stabilizuju i da se preokrene putanja rasta javnog duga kroz održivu fiskalnu konsolidaciju", rekao je Vujčić.
Guverner HNB-a smatra da bi zemlje istočne Evrope trebalo da budu u stanju da apsorbuju rast prinosa na obveznice zemalja u razvoju, kada monetarna politika na zapadu bude manje ekspanzivna. Rast troškova financiranja u SAD-u neminovno će uticati na globalne tokove kapitala.
„No, kako su zemlje istočne Evrope uglavnom ispravile neravnoteže od pre krize, neposredni učinak na njihove troškove finansiranja verovatno će ostati prigušen“, ocenjuje Vujčić.
Prošle sedmice američki Fed je zadržao podsticajne monetarne programe, poručivši da će ih početi smanjivati kada se situacija u američkoj privredi dodatno poboljša.
Tim programima, zajedno s drugim merama, američka centralna banka već godinama održava niske kamatne stope i ubrizgava na financijska tržišta sveži, jeftin novac. Stoga se strahuje da će smanjenjem tih podsticajnih mera doći do povećanja cene zaduživanja drugih zemalja.
No, pre smanjenja podsticajnih mera Feda, potrebna je dodatna normalizacija u američkom, ali i u drugim velikim privredama.
"Celokupna normalizacija verovatno će preokrenuti učinak ''sigurne luke'', što će pritisnuti povrate na državne obveznice zemalja s najvišim rejtingom, dok bi uticaj na obveznice ostalih zemalja trebalo da bude umeren", smatra Vujčić.
Po njegovom mišljenju, prekretnica postojećeg trenda labave monetarne politike "nije iza ugla", kao i da oscilacije kursa najznačajnijih svetskih valuta, koje bi mogle proizaći iz zaokreta u monetarnoj politici Feda i Evropske centralne banke, nisu najveća briga za velika i relativno zatvorena monetarna područja.
Mnoge manje zemlje, od Švajcarske do Hrvatske, s eksplicitnim ciljanim kursom više su ranjive jer, "iako iz različitih razloga, prekomerne oscilacije deviznog kursa očito su štetne za ostvarivanje mandata centralne banke i za širu privredu“, kazao je Vujčić.
