Smanjen stepen dinarizacije
Stepen dinarizacije finansijskog sistema Srbije, meren učešćem dinarskih plasmana u ukupnim plasmanima privredi i stanovništvu, na kraju juna iznosio je 27,4 odsto, i u drugom tromesečju smanjen je za 0,8 procentnih poena, objavila je Narodna banka Srbije.
Plasmani banaka privredi i stanovništvu su na kraju drugog tromesečja iznosili 1.844,7 milijardi dinara, i u odnosu na kraj prethodnog tromesečja manji su za 0,5 odsto.
Padu plasmana banaka doprinelo je smanjenje dinarske komponente, i to prvenstveno plasmana privredi, dok su dinarski plasmani stanovništvu povećani. S druge strane, devizna i valutno indeksirana komponenta plasmana su povećane i zbog svega toga zabeležen je pad stepena dinarizacije.
U sektorskoj strukturi plasmana banaka, učešće dinarskih plasmana stanovništvu nominalno je povećano za 0,4 procentna poena, na 36,4 odsto, što je rezultat većeg rasta dinarskih plasmana, pre svega gotovinskih kredita, u odnosu na rast deviznih i valutno indeksiranih plasmana ovom sektoru.
Učešće dinarskih plasmana u ukupnim plasmanima privredi je u istom periodu smanjeno za 1,7 procentnih poena, na 22,3 odsto. To je posledica većeg relativnog pada dinarske komponente plasmana – pre svega po osnovu dospeća ranije odobrenih kredita za obrtna sredstva, u poređenju s padom devizne i valutno indeksirane komponente plasmana privredi.
Učešće dinarskih kredita u ukupnim novoodobrenim kreditima je tokom drugog kvartala beležilo rast iz meseca u mesec. Banke su u tom periodu odobrile privredi i stanovništvu 204,4 milijardi dinara novih kredita, što je za 3,3 odsto više nego u prvom kvartalu.
Od ukupnog iznosa novoodobrenih kredita, na čisto dinarske kredite odnosilo se 38,2 odsto, ili za 0,6 procentnih poena više nego u prethodnom tromesečju.
Rast novoodobrenih kredita u drugom kvartalu u odnosu na prethodno tromesečje posledica je većeg odobravanja novih kredita stanovništvu.
Posmatrano po valutnoj strukturi, dinarski, kao i devizni i valutno indeksirani novoodobreni krediti stanovništvu rasli su po približno istoj stopi u odnosu na prethodno tromesečje, tako da je učešće dinarskih kredita u ukupnim novoodobrenim kreditima stanovništvu ostalo nepromenjeno na nivou tromesečja.
Najveći deo novoodobrenih kredita stanovništvu tokom drugog kvartala odnosio se na gotovinske i stambene kredite. Pored njih, banke su u većoj meri nego u prethodnom tromesečju odobravale i potrošačke kredite.
S druge strane, iznos novoodobrenih kredita privredi je u drugom kvartalu smanjen za 7,6 milijardi dinara kako u delu dinarskih, tako i u delu deviznih i valutno indeksiranih kredita.
Takvim kretanjima u znatnoj meri je doprineo prestanak programa subvencionisanog kreditiranja privrede, koji je obustavljen u martu, nakon što su potrošena sredstva predviđena budžetom za ove namene.
Smanjeno je odobravanje po osnovu svih vrsta kredita, a najveću zastupljenost u novoodobrenim kreditima imali su krediti za obrtna sredstva.
Posmatrano po valutnoj strukturi, novoodobreni dinarski krediti iskazali su veći pad na nivou tromesečja u odnosu na pad deviznih i valutno indeksiranih novoodobrenih kredita privredi, zbog čega je učešće dinarskih kredita u novoodobrenim kreditima privredi smanjeno za 2,1 odsto, na 27,8 odsto, u odnosu na prethodno tromesečje.
Stepen dinarizacije, meren učešćem dinarskih depozita u ukupnim depozitima privrede i stanovništva, na kraju drugog kvartala je iznosio 20,2 odsto. U odnosu na kraj kraj prethodnog tromesečja, to učešće je povećano za 0,5 procentnih poena.
Depoziti privrede i stanovništva su iznosili 1.449,8 milijardi dinara i bili su za 2,4 odsto viši nego na kraju prethodnog tromesečja. Računato bez efekta promene kursa, depoziti privrede i stanovništva su ostvarili rast od 0,9 odsto.
