Novi dug vraća stari
Do kraja godine Srbiji stiže na naplatu 153,3 milijarde dinara zajmova ili oko 1,34 milijarde evra, od čega je glavnica 119,4 milijarde dinara, dok ostatak čine kamate.
Republika Srbija redovno servisira svoje obaveze prema stranim i domaćim investitorima i kreditorima, rečeno je listu Danas u Upravi za javni dug Ministarstva privrede i finansija.
Dakle, pored dospeća obaveza po osnovu hartija od vrednosti emitovanih na domaćem i na stranom tržištu, dospevaju i obaveze prema Pariskom i Londonskom klubu poverilaca, komercijalnim bankama, međunarodnim finansijskim institucijama (IBRD, IDA, EIB, EBRD), kao i obaveze po osnovu kredita stranih vlada i preuzetih obaveza, kao što su obveznice stare devizne štednje, objašnjavaju u Upravi.
Naredne godine nas očekuje još teža situacija, jer bez ikakvog dodatnog zaduživanja, Srbiji dospeva 2,74 milijarde evra obaveza, dok će za kamate biti potrebno izdvojiti, do jedne milijarde evra.
U Upravi za javni dug su ipak uvereni da Srbija može da vrati ovaj novac, ali ne iz tekućih prihoda, već strategijom, koja je i do sada primenjivana, uzimanjem novog duga da se vrati stari.
Dokle će metodologija presipanja iz jedne kofe u drugu biti uspešna u Upravi ne kažu, ali je jasno da će se sistem urušiti čim presahne interesovanje investitora za kupovinu dužničkih hartija srpske Vlade.
Do tog trenutka očito da još nismo došli, ali su prvi znaci već tu. Promena politike američkih monetarnih vlasti uslovila je povlačenje ulagača sa tržišta u razvoju, poput srpskog, i okretanje američkim obveznicama.
Trend još nije dostigao tačku u kojoj Srbija ne može da nađe kupce za svoje hartije, ali jeste dovelo do njihovog poskupljivanja.
Tako se desetogodišnje srpske evroobveznice u dolarima prodaju uz kamatu od 7,5 odsto. Sedmogodišnje obveznice dolaze s kamatom od nešto manje od sedam odsto, a koliko u februaru, Srbija je plaćala 5,15 odsto prinosa na svoje evroobveznice.
