Air Serbia mora da bude niskobudžetna kompanija
Srpski avioprevoznik Air Srbija mora da bude niskobudžetna kompanija ukoliko želi da ’preživi’, izjavio je jedan od vodećih nemačkih stručnjaka za aviosaobraćaj, Hajnrih Grosbongart, ističući da je ’low cost’ jedini način da aviokompanija poput Jat Airwaysa postane profitabilna.
Dolazak Etihada u Srbiju, koji je sa 49 odsto vlasničkog udela postao strateški partner Jata, Grosbongart vidi kao veliku šansu.
"Tu je recept etabliranih low cost kompanija – koliko mi je zaista zaposlenih potrebno? Da li mi je jeftinije da sam radim održavanje ili da to neko drugi radi? Koliko mi je ljudi potrebno u administraciji, prodaji, u avionima…?", rekao je za Deutsche Welle Grosbongart, koji je i šef agencije ’Expairtise’.
Nemački stručnjak navodi da se Air Srbija već kreće u pravcu formiranja niskobudžetne kompanije, kao i da je preduzet važan korak – najavljena nabavka kompaktne flote Airbusa A319. Obnova flote je odlična solucija za Jat, jer su stari tipovi boinga 737 veliki potrošači goriva i skupi za održavanje, naglasio je Grosbongart.
Srpska aviokompanija nesumnjivo je, kako je rekao, još bolji primer gubitaša od Air Beirlina, pošto je godinama Jat bio na "grbači poreskih obveznika", pa se sada mnogi pitaju da li je uopšte moguće da Air Srbija postane profitabilna.
"Prva šansa koja se otvara prelaskom sa Jata na Air Srbiju je da se broj radnika konačno prilagodi veličini flote. Drugo, Air Srbija mora da odabere destinacije koje su profitabilne i na kojima ne mora da se utrkuje sa jačim aviokompanijama", naveo je on.
Prema njegovom mišljenju, Jat je i bio zanimljiv Etihadu upravo zato, jer saobraća na linijama koje nisu interesantne najvećim evropskim kompanijama poput Lufthanze ili Air France, kao što su linije na Balkanu i ka istoku Evrope.
"Air Srbija lako može da postane veza za putnike koji će onda na daleke destinacije stizati avionima Etihada. To su ciljevi u Severnoj Americi, ali pre svega u Aziji", naveo je Grosbongart.
U Jatu se do sada privređivalo prilično komunistički, rekao je on, navodeći kao primere to što u avionima poslužuju četiri stjuardese dok moderne kompanije imaju tri, kao i to da dnevnice za pilote iznose 125 dolara, što sada Etihad želi da ukine. Uz to, srpski pilot zarađuje 4.000 dolara u zemlji gde je prosečna plata jedva 400 dolara.
"Ako bih to poredio sa Air Berlinom, ovde su plate naravno više, ali je i prosečna zarada u Nemačkoj znatno viša. Ovde kopiloti zarađuju oko 5.000 evra bruto, dok plate pilota prelaze 10.000 evra. Ali, Air Berlin ima i duge letove koji se drugačije tarifiraju i svaki avion je maksimalno iskorišćen, što znači da i piloti imaju mnogo letova dnevno. Njihova produktivnost je ogromna…", kazao je Grosbongart.
Takođe, u Srbiji su piloti leteli sedam-osam sati na dan, a sada će Etihad uvesti smene od 12-14 sati.
Na pitanje šta će promena od rasipničke državne ka niskobudžetnoj kompaniji značiti za putnike Air Srbije, nemački stručnjak odgovara da je za putnika ta razlika obično neprimetna.
"Uporedite Lufthanzu, Air Berlin – koji pomalo podseća na niskobudžetnu kompaniju i, recimo, EasyJet u kvalitetu usluge koje ove kompanije nude u Evropi i teško možete pronaći razlike. Naravno, niskobudžetne kompanije obično nemaju biznis klasu, nego samo ekonomsku, u avionu se služe pića, ali ne i kompletni obroci. Sumnjam da je u Jatu i do sada bilo kompletnih obroka…", rekao je on.
Etihad je krajem 2011. kupio 29 odsto Air Berlina, čime je postao najveći pojedinačni vlasnik i tada je na čelo firme doveden novi čovek, Austrijanac Volfgang Prok-Šauer, koji je najavio žestoko "stezanje kaiša" kako bi Air Berlin spasao imidža večitog gubitaša.
Grosbongart je rekao da sve to neodoljivo podseća na nedavno preuzimanje manjinskog dela Jat Airwaysa od strane Etihada – dovođenje novog rukovodstva i najavu štednje kao osnove buduće profitabilnosti.
"Kao magični period u Srbiji su navedena 24 meseca – za toliko će, veruje se, Air Srbija početi da radi u plusu. Slično važi za Air Berlin: sveže objavljene brojke govore da je u drugom kvartalu ove godine gubitak iznosio mamutskih 38 miliona evra, ali Prok-Šauer uverava da sve ide po planu i da će do kraja godine štednja konačno dati rezultate", rekao je on.
Na pitanje kako objašnjava činjenicu da Air Berlin uprkos štednji i dalje beleži gubitke, nemački stručnjak je kazao da bi to nazvao procesom smanjivanja kompanije.
