Rudno bogatstvo Srbije 260 milijardi dolara
Novim zakonom o geološkom istraživanju i rudarstvu država pokušava da oživi tu granu i pokrene privredu zemlje pošto se, nezvanično, neiskorišćeno istraženo rudno bogastvo procenjuje na oko 260 milijardi dolara.
Prema novom zakonu o geološkim istraživanjima i rudarstvu, koji je u pripremi, vlasnici će morati da plaćaju naknadu. Dug po osnovu rudne rente dostigao je čak 4,5 milijardi dinara.
Ministar rudarstva Milan Bačević objašnjava da duguju kompanije koje su kupile aktivne rudnike koji sada ne rade. Značajne iznose, međutim, duguju i aktivni rudnici, ali se, kaže, u njima ipak radi.
To će biti značajan prihod za budžet. Poređenja radi, sa 4,3 milijarde dinara Vlada sada godišnje subvencioniše rudnik Resavicu i po tom osnovu država prihoduje oko 3,7 milijardi dinara, a samo u narednih nekoliko godina taj iznos mogao bi da bude 10 puta veći.
Stotinak kompanija traga za raznim rudama i mineralima u Srbiji i samo nalazišta zlata stranci istražuju čak na 50, a litijum na 22 lokacije.
Novi zakon trebalo bi da omogući ulagačima povoljnije uslove pa će, već od jeseni, naknada za geološka istraživanja biće tri puta niža, umesto 2.000 evra, 700 evra po hektaru.
Plan je da se smanje i bankarske garancije koje trenutno iznose 30 odsto od vrednosti posla, što je izuzetno skupo i odvlači potecijalne investitore.
Želimo da ih motivišemo sa sniženjem tih garancija koje neće prelaziti tri procenta, ali mi kao država moramo biti sigurni da neće ostaviti deponije iskorišćenog materijala kada se završi eksploatacija, kaže Bačević.
Ipak, u Vladi najviše računaju da rudarstvo pokrene zapošljavanje rudara, ali i stručnjaka. Zahteve te grane prati i program školovanja na Rudasko-geološkom fakultetu, a dekan Ivan Obradović kaže da postoji veće interesovanje od broja mesta prilikom upisa.
U toj oblasti država želi strateško patnerstvo sa kompanijama, kako bi investitori posle istraživanja, otvorili rudnike i fabrike za preradu u Srbiji, a ne da sirovine izvoze i prerađuju u drugim zemljama.
