INTERVJU DIJALOG: Za i protiv GMO
Iako se sagovornici BIZLifeovog intervju-dijaloga u mnogo čemu ne slažu u jednom su saglasni: više brige i novca država bi trebalo da posveti organskoj proizvodnji. Na dobar deo ostalih pitanja poput onih da li su GMO štetni po zdravlje ljudi i šta je zapravo GM tehnologija, suprotstavljaju potpuno različite stavove.
Šta su to genetski modifikovani organizmi? Da li je reč o „pretećem mutantu“ ili o tehnologiji proizvodnje hrane koja bi mogla spasiti čovečanstvo? Da li je uopšte potrebno i argumentovano o GM tehnologiji govoriti u fatalističkim kategorijama i nije li nam na jelovniku, već dugi niz godina? Zašto se u Srbiji sve češće debatuje na ovu temu a gradovi usvajaju posebne deklaracije braneći teritorije svojih lokalnih zajednica od GMO (Čačak, Beograd) kada je u celoj Srbiji Zakonom zabranjena proizvodnja, uvoz i izvoz GMO? Konačno, u iščekivanju odgovora nadležnih da li će ova praksa biti menjana i šta se od Srbije zaista očekuje kako bi postala članica Svetske trgovinske organizacije a u vezi GMO, pokušali smo da rešimo i gorenavedene dileme. Kako bismo čitaocima pružili što objektivnija saznanja, uradili smo intervju-dijalog sa dva stručnjaka koja o ovoj problematici imaju često dijametralno suprotna mišljenja. Na ista pitanja odgovarali su nam Jovanka Miljuš Đukić, viša naučna saradnica u Institutu za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo i Miladin M. Ševarlić, šef katedre za ekonomiku poljoprivrede i tržište na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu.
Razgovor počinjemo bazičnim pitanjem na koje većina javnosti želi odgovor:
Ima li dokaza da je GMO hrana štetna za ljude, odnosno životinje i koji su?
Miljuš Đukić: Stav Evropske agencije za bezbednost hrane, Svetske zdravstvene organizacije i Evropske komisije je da genetski modifikovane biljke koje su prošle stroge kontrole procene rizika, koje traju i po deset i više godina, nisu štetne za ljudsko i zdravlje životinja i mogu da se koriste za njihovu ishranu i za industrijsku upotrebu. Procene rizika uključuju ispitivanje potencijalne toksičnosti, alergenosti, kancerogenosti, kao i potencijalne rizike koji bi mogli proizaći iz prelaska stranih gena na druge biljke i mikroorganizme. U pojedinim slučajevima dolazilo je do pojave alergija, slučaj star link kukuruza. Radi se o GMO kukuruzu u koji je bio unesen gen iz soje, ali upravo protein koji je poznati alergen. Ovaj kukuruz je povučen sa tržišta, tako da proizvodi koji su sada na tržištu su potpuno bezbedni. Treba istaći da pojava alergija nije vezana za proces modifikacije, jer bilo koja vrsta hrane može kod određenog broja ljudi da izazove alergiju ili netoleranciju, ali zbog toga neće biti proglašena za štetnu.
Ševarlić: Sve što zadesi biljke i životinje – zadesiće vrlo brzo i ljude koji su na vrhu ’piramide’ u lancu ishrane! Paradoksalno je da sve GM kompanije dobijaju ’upotrebnu dozvolu’ da su proizvodi od GMO ’bezbedni’ za potrošače samo na osnovu tromesečnih i javno nedostupnih rezultata istraživanja uticaja te hrane na eksperimentalne životinje!? A te iste GM kompanije i njihovi lobisti osporavaju dvogodišnje rezultate ishrane četiri generacije pacova sa GM kukuruzom, koje je sproveo francuski profesor Seralini i dokazao brojne štetne posledice – od povećanja alergija u prvoj, preko promena na unutrašnjim organima u drugoj i povećanja obolelih od tumora u trećoj, do izrazite besplodnosti u četvrtoj generaciji pacova! Projektovano na ljude, to znači da će čovečanstvo pravu razmeru posledica korišćenja GMO u ishrani saznati za 75 do 120 godina!
Ceo intervju pročitajte u magazinu BIZLife
