Po dve plate za lečenje
Svaki zaposleni u Srbiji, koji radi za prosečnu platu od 40.003 dinara, i svaki penzioner na čijem je čeku prosečnih 23.000 dinara, za zdravstveno osiguranje godišnje izdvoji više od dva mesečna primanja.
Od prosečne neto zarade kasi zdravstvenog osiguranja mesečno pripada oko 7.000, a od prosečne penzije oko 4.000 dinara. Zajedno, 1,66 miliona penzionera i 1,67 miliona zaposlenih za zdravstvo bi ove godine trebalo da uplate 160,3 milijarde.
Minimalna osnovica za zdravstveni doprinos trenutno je 21.216 dinara, i najniža mesečna uplata za zdravstvo, prema podacima Poreske uprave, trenutno iznosi 2.610 dinara mesečno. Maksimalni iznos za obračun doprinosa za zdravstvo je 300.995 (na primanja preko ovog iznosa doprinos se ne obračunava), pa oni s najdebljim kovertama i njihovi poslodavci, izdvoje maksimalnih 37.022 dinara mesečno. Za 1,25 miliona osiguranika bez primanja, za koje država treba da uplaćuje zdravstveni doprinos, u budžetu je, međutim, odvojeno svega oko 500 dinara godišnje po osiguraniku. Tako se onima za koje se najmanje uplaćuje, a podložni su bolestima jer žive na egzistencijalnom minimumu, zdravstvena zaštita, praktično, obezbeđuje na teret onih koji najviše izdvajaju, a najmanje koriste usluge lekara.
– U našem zdravstvenom sistemu pacijentu je, u teoriji sve dostupno, a u praksi veliki broj tih prava ne može da ostvari – kaže profesor dr Tatjana Radosavljević, direktor Lekarske komore Srbije.
– Da bismo imali bolji sistem morao bi prvo da se definiše osnovni paket usluga i da se, bez uvijanja, kaže šta zaista može da se dobije za novac iz obaveznog zdravstvenog osiguranja. Drugi korak je da se uvede tržište dobrovoljnog i dopunskog osiguranja, kroz koje bi se obezbedio širi paket usluga, a za one koji to sebi mogu da priušte – i ekskluziva, kao što je, recimo, smeštaj u bolničkim apartmanima.
