Bankarski sektor zbija redove
Bankarski sektor u Srbiji u narednom periodu biće znatno promenjen. Domaće i strane banke će se spajati i grupisati, neke će otići sa tržišta, ali se očekuje i dolazak novih bankarskih grupacija, pišu Novosti.
Trenutno u Srbiji posluju 32 banke u različitom vlasništvu, ali kako smatraju ekonomisti, to je previše za tržište kakvo je naše.
„Deo bankarske infrastrukture, odnosno ekspoziture i filijale sa radnom snagom je suvišan,“ kaže Branko Živanović, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji. „Za strane banke takav sistem je neracionalan i one neće dugo držati ovako veliki mrežu ekspozitura i filijala. Što se tiče domaćih, njihovo naslanjanje na budžet neće još dugo trajati. Generalno, na našem tržištu bankarska mreža je predimenzionirana i opterećena visokim kreditima. Prema preostalom delu vlasništva u domaćim bankama, država će se odnositi odgovorno i racionalno. Realno je očekivati dalju koncentraciju njihovih zdravih delova u manjem broju banaka i njihovo nuđenje međunarodnim finansijskim institucijama, u prvom redu EBRD.“
Ubuduće, prema rečima Živanovića, sve manje će biti preuzimanja i klasičnog kupovanja banaka i sve više treba očekivati uzimanje delova kako preostalih domaćih banaka, tako i međunarodnih bankarskih grupacija na bankarskom tržištu Srbije. Realni scenario je da će bankari uzimati one delove bankarskih poslova koji im odgovaraju, bez preuzimanja zaposlenih i kompletne mreže ekspozitura i filijala.
„Do leta treba očekivati da KBC najverovatnije Societe General banci ustupi kredite privredi, pa i veći deo kredita odobrenih stanovništvu,“ smatra Živanović. „Sporan je jedino problematični deo stambenih kredita, posebno u švajcarskim francima. Ifrastruktura KBC banke koja se odnosi na mrežu filijala sve bliža je prodaji Telenoru, koji će od nje napraviti tzv. banku na malo na svakom ćošku.“
Potražnja za izdvajanjem i kupovinom celokupnog iznosa stambenih kredita iz banaka postoji, od strane američkih, engleskih i grčkih investicionih fondova. Pojedinačna ustupanja stambenih kredita nisu moguća. Kako smatra Živanović, stav da im se ustupi celokupan kreditni iznos stambenih kredita moguće je odbraniti pred domaćom regulativom. To je moguće uz zadržavanje početnih uslova kod odobravanja kredita, promene uslova uz dogovor sa klijentom, jasno regulisanje pravila forsirane naplate pojedinačnih kredita…
Erste banka će se, kako kaže ovaj profesor, pripojiti Hypo banku, ali u vrlo racionalnom modelu. Povremene grčke zajednice – Alpha banka i NBG sa EFG Eurobankom će se verovatno završiti, takođe, neophodnom racionalizacijom po nacionalnom principu.
