Kakav kurs odgovara privredi?
Privredi Srbije najviše odgovara fluktuirajući devizni kurs sa malim oscilacijama, stabilan i predvidiv na duži rok, dok fiksni kurs ne bi bio dobro rešenje, mišljenje je sekretara Odbora Privredne komore Srbije (PKS) za bankarstvo i osiguranje Branislave Žunjić.
Kako je objasnila, stabilan kurs ne znači fiksni devizni kurs, već rukovođeni fluktuirajući, uz povremene intervencije Narodne banke Srbije.
"Mi smo možda bliži nekom puzajućem deviznom kursu, koji podrazumeva jedan uzan koridor dozvoljene oscilacije plus – minus 0,5 odsto", rekla je Žunjić za Tanjug.
Stabilan i predvidiv kurs, od jedne do 10 godina, vrlo je bitan za planiranje poslovanja i investicije, dok privrednicima uopšte ne odgovaraju oscilacije, dodala je ona.
"Važno je da se krajem godine, što je bila dugogodišnja praksa, ne dešavaju nagle depresijacije i slabljenje dinara jer to utiče na finansijski rezultat, na gubitke kroz kursne razlike, na slabljenje boniteta pred bankama. Prošle godine prvi put nismo imali naglo slabljenje dinara", napomenula je Žunjić.
Ona je kazala da je pravi izazov pred Vladom Srbije da dugoročno obezbedi sprovođenje reformi i podstiče prilive deviza iz direktnih stranih investicija, kao i izvoz jer jedino zdrava ekonomija može da obezbedi stabilan kurs na dugi rok.
Žunjić tvrdi da fiksni kurs, u uslovima u kojima se nalazi privreda Srbije, nije najbolje rešenje jer smo evropski rekorderi u inflaciji i imamo "znatan nivo budžetske neravnoteže".
Fiksni kurs bi, kako je ukazala, možda, odgovarao nekim velikim i povlašćenim uvoznicima koji bi imali privilegovan položaj i po tom kursu mogli da nabavljaju devize. Prema njenim rečima, vođenje politike fiksnog deviznog kursa zahteva mnogo veće troškove, a njegovo uvođenje otvorilo bi nekoliko pitanja kako što su nivo fiksiranja i da li imamo dovoljne devizne rezerve da branimo takav kurs.
Ukupne devizne rezerve Srbije su oko 12 milijardi evra, uključujući i bankarske devizne rezerve, ali to nisu sve slobodna sredstva.
"Ima puno zemalja koje imaju valutne odbore i neku vrstu fiksnog kursa, ali u tim zemljama inflacija se kreće do šest, sedam odsto i privredna struktura je drugačija nego u Srbiji. Mnoge zemlje u tranziciji su imale, u jednom periodu fiksni kurs, ali i visoke stope rasta, što kod nas nije slučaj", objasnila je Žunjić.
