Poreznici ‘leče’ sivu ekonomiju
Sa prvim danom ove godine poreznici više ne proveravaju rad samo uredno prijavljenih firmi i radnji. Od sada su nadležni i za njihovu nelojalnu konkurenciju. U tom “obračunu” pomoć očekuju i od građana i privrede. Poreska uprava objavila je poziv svima da prijave neregistrovane delatnosti.
Prvi čovek Poreske uprave, Ivan Simič, međutim, poručuje da je najvažnije da građani sami ne prihvataju robu ili uslugu bez izdatog računa. 'Ako građani pristaju na robu i usluge bez računa, onda pristaju i na život u sivoj ekonomiji", kaže Simič. U borbi protiv sive ekonomije problem je i ograničeni broj inspektora, kojih trenutno ima 700, dok prvi čovek Poreske uprave ukazuje da je neophodno još nekoliko stotina.
A koliko je “neprijatelj” zaista velik, to je teško reći. Procene o učešću nelojalne privrede u ukupnom proizvodu kreću se od 15, pa do više od 40 odsto.
– Siva ekonomija verovatno ne čini više od 30 odsto našeg bruto domaćeg proizvoda – smatra Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta.
– Kada se gleda naplata javnih prihoda, procenjuje se da je razlika između onoga što bi neko trebalo da plati i onoga šta se stvarno uplati oko 25 odsto. To je zato što ne posluju svi potpuno na crno.Neko isplaća minimalac, a radnicima mimo evidencije daje veću zaradu. Neko prodaje čokoladu na pijaci i na carini izmiri dažbine, ali ne izmiruje porez na dodatu vrednost. Znači da je siva ekonomija veća od poreskog jaza.
S druge strane, naplata poreza je manja i zbog onih koji ne mogu da plate. Velika preduzeća u restrukturiranju. Oni redovno prijavljuju svoje obaveze, ali ne mogu da ih ispune. Oni nisu siva ekonomija, ali ni od njih prihodi ne stižu.
Jedna od računica koliko Srbija gubi zbog neprijavljenih radnji, radnika i preduzeća dostiže oko 1,5 milijardi evra. Toliko nameta na potrošnju ne stiže do državne kase. Od toga na neplaćeni porez na dodatu vrednost otpada oko milijarda evra. Po osnovu nameta na rad, gubitak budžeta se procenjuje na oko 1,2 milijarde evra.
