Država od svake plate uzima polovinu
Platu daleko ispod republičkog proseka, tokom prošle godine primalo je čak 282.383 zaposlenih, a ni u ovoj godini im se ne smeši bolja budućnost. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, čekove s minimalnih 1.000 evra imalo je tek 33.672 srećnika, pa je većini zaposlenih ostalo samo da mašta o ovakvim prihodima.
Poslodavci, međutim, za tako loš prosek ne krive samo zaostalu privredu, već i način na koji država opterećuje zarade. Kako računaju u Uniji poslodavaca Srbije, porezi i doprinosi na zaradu umanjuju bruto platu za čak 63,97 odsto što je jedno od najvećih nameta poslodavacima u Srbiji pa iz tog razloga zahtevaju da država promeni formulu ubiranja prihoda. U UPS kažu da „razumnije“ oporezivanje imaju i daleko razvijenije zemlje kao što su Danska, Luksemburg, Slovenija, Irska, Malta… pa je „zadnji čas“ da i Srbija otvori ovu temu.
Prosečna plata od 46.923 dinara, koju radnik podigne na kraju meseca, njegovog poslodavca košta 76.925 dinara. Razliku od 30.001 dinar daje upravo za poreze i doprinose, a taj je iznos za čak 50 odsto veći od iznosa republičke minimalne zarade (20.010 dinara).
– U okviru reforme poreskog sistema potrebno je što pre smanjiti stope poreza i doprinosa (do 50 odsto) za primarne poljoprivredne proizvođače, zanatlije, tekstilnu industriju i preduzetnike bar u prve dve godine poslovanja, jer oni spadaju u sektore sa najnižim primanjima, a njihova delatnost je niskoprofitna – ocenjuje Dragoljub Rajić iz UPS. – U nekim zemljama EU, ali i u državama u okruženju grana tekstila, poljoprivrede, zanatlije i preduzetnici početnici izdvajaju za 50 odsto manje iznose poreza i doprinosa na svoje zarade i na taj način ih država podstiče da održe i razviju biznis.
U Srbiji se sa ovom idejom usaglasilo još 120 menadžera domaćih kompanija, a u svoj „Program mera za oživljavanje privrede“, uneli su i inicijativu da se podigne neoporezivi deo zarade na nivo minimalca i da se regresi i topli obroci sasvim oslobode od plaćanja poreza i doprinosa do iznosa definisanog posebnim kolektivnim ugovorima.
Ipak, čini se da u ovoj godini neće biti pomaka u tom pravcu tim pre što je Ministarstvo finansija već napravilo projekciju da bi u 2013. mogli da prikupe 53 milijarde dinara samo od poreza na dohodak građana što je za 20 milijardi više od, primera radi, prihoda od carina.
