Menadžeri u Srbiji: Kreativni, ali ne igraju ‘svih 90 minuta’

Krajem prošlog meseca Srpska asocijacija menaždera izabrala je novog predsednika, generalnog direktora Centro štampe, Milana Petrovića. Sa Milanom Petrovićem razgovaramo o budućim aktivnostima Asocijacije, ali i o trenutnoj ekonomskoj situaciji u zemlji, radnom okruženju, stresu i „work life balance“-u.

Rukovodstvo SAM-a i posle šeste sednice čini „jaka ekipa“. Koliko ona može da pomogne da sama Asocijacija ostvari svoje ciljeve u narednom periodu?

U pravu ste, ekipa je zaista jaka i uliva poverenje da će se dobro raditi i stići do ciljeva koji su postavljeni. Članovi Upravnog odbora SAM-a su dugogodišnji članovi Asocijacije, menadžeri kompanija koje predstavljaju lidere u svojim oblastima. Siguran sam da će oni svojim iskustvom i sposobnostima učiniti sve da poboljšaju poslovno okruženje u kojem radimo, ali i da doprinesu društvu u celini. Njihova imena su tu kao predusov za uspeh. Kada bih koristio sportski žargon, rekao bih da se utakmice ipak dobijaju na terenu, pa je pored samih „jakih imena“ zaista neophodno da u timu postoji „dobra hemija“ i entuzijazam da se dođe do rezultata. Pojedinačno, svaki član tima je vrhunski menadžer u svojoj industriji, a ja bih bio ponosan da sutra budem u timu svakoga od njih.

Svedoci smo i dalje sumornih prognoza kada je privreda Srbije u pitanju, koliko SAM može da pomogne državnim institucijama da se problemi prevaziđu?

Sumorne prognoze vezane za našu ekonomsku situaciju su nešto sa čime živimo, godinama unazad. Kao I u životu, tako I u poslu – da bi došao do rešenja, treba pre svega da budeš realan I svestan problema, zatim da ga dobro razumeš, razložiš na sitne delove i doneseš odluku da se ozbiljno fokusiraš na rešavavanje istog, korak po korak. Vrlo često, za rešenje problema je potrebna pomoć još nekoga, i nije sramota tražiti je. SAM je spreman da radi na rešenjima problema, i naša želja jeste da pomognemo državnim institucijama. SAM već godinama okuplja lidere, a danas je to poslovna asocijacija čije se delovanje ceni i uvažava, kako od strane privrednika i menadžera, tako i od strane predstavnika vlasti. Želimo da ovu poziciju zadržimo i unapredimo, te da nas Vlada Srbije i dalje vidi kao legitimnog partnera u procesima regulisanja pitanja relevantnih za unapređenje poslovnog ambijenta i ekonomski razvoj. Jedino u transparentnoj komunikaciji sa državom i ključnim donosiocima ekonomskih odluka, Srpska asocijacija menadžera može da pomogne državi da izgradi kvalitetan poslovni ambijent, atraktivan za strane i domaće investitore. Takođe, smatram da radom na poljima permanentne edukacije menadžera, njihove što bolje povezanosti ali i saradnjom sa međunarodnim asocijacijama, SAM utiče na poboljšanje celokupne privrede i na taj način posredno pomaže državi i društvu u celosti. Ukoliko sa strane predstavnika vlasti budemo imali otvorenog sagovornika i partnera, verujemo da imamo načine da dođemo do rešenja mnogih situacija koje trenutno utiču na sumorne prognoze naših privrednih kretanja.

U Srbiji je možda jedan od glavnih problema nezaposlenost, posebni mladih ljudi. Kakav je vaš savet za njih i šta je vaša preporuka državi da uradi po tom pitanju?

Ne bih želeo da sa svojih 43 godine zvučim patetično, ali za mene su mladi ljudi prava inspiracija. Zbog toga sam spreman da svu svoju energiju, iskustvo i znanje podelim sa njima. Ja odgovorno tvrdim da Srbija nije svesna kakve ljudske resurse ima u mladim ljudima, mladim menadžerima, studentima i srednjoškolcima koji prosto briljiraju na svim takmičenjima širom sveta. I gde ti mladi ljudi završavaju? Ili odlaze u svet u potrazi za šansom da rade ili bivaju „ugušeni“ šefovima koji u njima ne znaju da prepoznaju ili ne žele da vide potencijale i liderske kvalitete. Sa druge strane, imamo I veliki broj mladih ljudi koji nisu spremni da se oznoje i nisu spremni da rade, pa makar krenuli i od najjednostavnijih poslova. Moj savet mladima je da, koji god posao da rade, moraju da daju svoj maksimum i da svoj entuzijazam podele sa okolinom. Tako se stvari pokreću i svaki pojedinac i radno okruženje u celini daje više I ostvaruje bolje rezultate. Taj trud će se vratiti i isplatiti jednog dana. Jedan banalan primer: Zamisite situaciju u restoranu, gde vam namrgođeni konobar prilazi I ne kaže nista, vi poručujete, a on donosi kafu bez reči i osmeha… Kako se osećate, I da li ćete I sledeći put biti inspirisani da tu dođete. Za raziku od njega, prilazi vam nasmejan konobar, pozdravlja I pita kako ste, donosi vam kafu i uz osmeh vam kaže „izvolite“! Kada se pogledaju ova dva konobara detalj po detalj- sitne su razlike, tek par detalja…? Međutim, rezultat je dijametralno suprotan – u prvom slučaju, izglubili su gosta, u drugom slučaju dobili su lojalnog I zadovoljnog gosta. Ovaj banalan primer može da se preslika na sve nivoe poslovanja, i sve nivoe društva. Mali napor svakog pojedinca, može da pokrene ogromnu pozitivnu lavinu.
Što se tiče države, SAM je spreman da podržava mlade poslovne šampione i da državi nudi potencijalne timove i rešenja za mnoga propala preduzeća u zemlji. Ako država bude želela to da koristi za opšte dobro, pokrenuće se mnoge dobre stvari, a mladi će imati priliku da svoj talenat, znanje i kreativnost ulože u budućnost Srbije. U SAM-u postoji mnogo ljudi koji su spremni da kroz promociju i afirmaciju menadžerske profesije daju primer i šansu mladim ljudima. Svi zajedno kao tim, zalagaćemo se da svoje znanje i iskustvo iskoristimo tako da pomognemo tamo gde je pomoć neophodna. S tim u vezi, SAMPLE, sekcija SAM-a koja okuplja mlade biznis lidere, radi na edukaciji članova i mladih u Srbiji, kao i podizanju menadžerskih kompetencija kod budućih menadžera.

Kakvim vi ljudima na svom radnom mestu želite da budete okruženi?

Ljudi koji me okružuju su energija koja me pokreće. Pre svega volim da uz sebe imam ljude koji su „svoji“, koji se ne plaše da kažu šta misle i kada nešto kažu to nije zato što bi pretpostavljeni to želeo da čuje. Timski rad, podrška „tuđim“ idejama i unapređenje istih, kreativnost kao posledica entuzijazma i želja da se stvari pokreću i nalaze rešenja su preduslov da tim može da funkcioniše kao tim. Bez svega ovoga, to bi bio skup pojedinaca koje ego izjeda i blokira da postanu uspešni menadžeri i veliki ljudi.

Uz pojam „posao“ u poslednjih nekoliko godina i u Srbiji se sve više vezuje i termin „stres“. Kako se vi borite sa stresom i kakav je savet vašim kolegama kako da se sa tim „izbore“?

Stres je postao sastavni deo ne samo poslovnog života. Brzo se živi, a kriza utiče na svakog pojedinca. Uz to, i sama činjenica da smo zbog mobilnih telefona i kompjutera dostupni 24/7, ne ostavlja puno vremena za isključivanje iz posla. Priznajem da sam mnogo lošije upravljao stresom u svojim tridesetim godinama, i da poslednjih nekoliko godina imam veoma efikasne načine da se branim. Pored psihičke zrelosti, za mene važan element je i fizička aktivnost i sauna, gde izbacujem sve ono sto se nakupi u toku radnog dana. Naravno, vreme sa porodicom je nezamenljiv mehanizam za eliminisanje stresa, i kako god provodili vreme zajedno, važno je da smo zajedno. Takođe, putovanja i izmeštanje iz ovdašnjeg okruženja, barem na vikend, mi omogućavaju da se zaista odmorim i povratim mir i energiju neophodnu za efikasno i odgovorno upravljanje velikim poslovnim sistemom, kao što je Centroštampa.

U svetu, a sve više i kod nas pominje se termin „work life balance“. Kako vi rešavate tu rastrzanost između posla i privatnog života?

Ja verujem da se život sastoji od malih stvari, i upravo te male stvari život čine velikim. Planiranje i akcija su važni u poslu, ali podjednako i u privatnom životu. Kada se planiraju aktivnosti u privatnom životu, postiže se i balans. Nikada nije idealno, ima perioda kada više pretegne tas poslovnog života, i suprotno. Onaj ko uspeva idealno da izbalansira poslovni i privatni život, otkrio je i naučio mnoge životne tajne.
Smatram da svi, bez obzira na to koji posao obavljali i na kojoj poziciji se nalazili, moramo biti svesni svojih izbora i razloga zbog kojih smo ih napravili. Jedino tako možemo da izvagamo kada ćemo i u kojoj meri dati prednost različitim aspektima privatnog i poslovnog.

Koliko je „srpski menadžer“ sličan menadžeru na primer iz londonskog Sitija ili njujorškog Wall Streeta? Gde su sličnosti, a gde razlike?

Trenutno imamo nekoliko generacija menadžera na srpskoj sceni i više profila u svakoj generaciji. Sagledavši sve, slobodno mogu da kažem da „najbolje tek dolazi“. Smatram da menadžeri koji sada imaju do 35 godina života, bez problema mogu da se nose sa svetskim menadžerima istog uzrasta. Takođe, moja lična iskustva iz inostranstva su vrlo pozitivna, i mislim da mi nemamo čega da se stidimo u odnosu na svet. Pogledajte samo članove UO SAM-a… U mom timu ima ljudi koji su veoma uvažavani i cenjeni u internacionalnim krugovima, kao vrhunski stručnjaci, i kao osobe sa visokim ljudskim kvalitetima. Kada pričamo o razlikama, smatram da je najveća razlika u našu korist na strani sjajne kreativnosti, sagledavanja strateških elemenata i iznalaženja sjajnih rešenja. Ono što bi mogla da bude najveća menadžerska slabost u odnosu na neke druge nacije je u samoj egzekuciji, odnosno implementaciji i dolasku do rezultata i cilja. Kao što se u sportu kaže da Nemci igraju utakmicu svih 90 minuta, mi umemo lako da odustanemo ako sve ne krene idealno. A upravo je uspeh istrajati u nameri i ideji u koju se veruje.

Kakve će biti aktivnosti SAM-a u narednom periodu?

SAM će nastaviti sa postojećim aktivnostima, organizacijom velikih foruma menadžera sa predstavnicima vlade i kreatorima ekonomske politike, radnim druženjima, okruglim stolovima. Mnoge kolege su prošle godine po prvi put sa zadovoljstvom pristupile organizaciji i dodeli Godišnje nagrade SAM-a, gde su nagrađeni najbolji poslodavci i menadžeri, te će ova praksa biti nastavljena. Takođe, trudiću se da članstvo proširim pozivanjem kvalitetnih menadžera. Mogućnost za unapređenje rada asocijacije vidim i u saradnji sa menadžerima iz regiona i Evrope, siguran da će razmena iskustva između nas i uspešnih menadžera iz Evrope doprineti boljem razumevanju, razvoju i daljem unapređenju privrednog ambijenta.

Kako zamišljate SAM za četiri godine? Kako će Asocijacija biti pozicionirana, i kakva će biti „ekipa“?

Asocijacija ima međunarodnu reputaciju i moji prethodnici su postavili visoke strandarde, a jedan od mojih zadataka biće da to očuvam i unapredim. SAM mora da ostane vodeća strukovna i poslovna organizacija u zemlji.
Interno, očekujem da će svojim aktivnostima u sledeće četiri godine SAM doprineti da je pre svega članovi vide kao asocijaciju koja je tu zbog njih i u kojoj mogu da imaju sagovornika I asistenta, gde mogu da se konsultuju, dobiju odgovore i lakše reše tekuće probleme, kao i da se konstantno edukuju i kvalitativno menadžerski napreduju. Radićemo na predlozima zakona i približavanju evropskim regulativama i implementaciji u korist svih koji su obuhvaćeni istim. Pored toga, bio bih veoma zadovoljan da se druženja nastave i da bude jos mnogo novih i kvalitetnih prijateljstava koja su počela baš u SAM-u.
Eksterno, očekujem da država jos više prepozna partnerske potencijale u saradnji sa SAM-om, i da iskoristi asocijaciju za edukaciju svojih kadrova, kao i za samo kadriranje za menadžerske potrebe države. Takođe, trudićemo se da SAM u budućnosti ima jos mnogo više menadžera – prijatelja širom sveta, a to će u dobroj meri doprineti popravljanju imidža Srbije, a samim tim i potencijalnim novim stranim direktnim investicijama. Ekipa će biti takva da će članovi biti ponosni sto su deo SAM-a, a oni koji nisu, poželeće da dođu u SAM i postanu deo ove sjajne ekipe.
M.Miličković