U Indiji se sve više jede meso

Indijski srednji sloj raste iz dana u dan: trenutno ga čini 300 miliona ljudi. Oni su orijentisani na konzum i slede navike zapadnog načina života. A to uključuje i sve veću potrošnju mesa. Na prvi pogled to zvuči kao protivrečnost: Indija, zemlja vegeterijanaca beleži strelovit rast potrošnje mesa. Statistike pokazuju da se 40 odsto stanovništva hrani isključivo vegetarijanski. Ni u jednoj drugoj zemlji na svetu udeo vegetarijanaca u ukupnom stanovništvu nije toliko veliki. Ali u poslednjih desetak godina se u zemlji potrošnja mesa udvostručila. 2009. je po glavi stanovnika pojedeno 5,5 kilograma mesa, pokazuju statistike Svetske organizacije za hranu. To je doduše u poređenju sa Nemačkom još uvek vrlo malo, tu je prosek 61 kilogram po stanovniku, ali konzumacija mesa beleži stalni rast.

U indijskim gradovima prodavice fast food hrane niču kao gljive posle kiše. Velikim osvetljenim reklamama i oznakama zapadnjačkog stila one privlače pre svega mlađu publiku. Vikendom su ti restorani prepuni od Delhija do Kalkute, od Mumbaija do Čenija. Često čitave porodice dolaze u filijale „McDonallds“-a ili „Kentucky Fried Chicken“-a i jedu piliće pržene u ulju ili velike burgere s puno majoneza.

Sanjaj Sanadhia je lekar i stručnjak za dijabetes iz Nju Delhija. On kritikuje novi trend kao nezdravo pomodarstvo: Ljudi u Indiji jednostavno imitiraju zapadni način života i udaljuju se od vlastite kulturne tradicije.“

Potrošnja mesa je za sve brojniju indijsku srednju klasu pitanje statusa. Istovremeno za mnoge mlade ljude je to i simbol otvorenosti prema svetu i znak blagostanja: kako u prodavnicama tako su i u restoranima, jela s mesom skuplja od onih čisto vegetarijanskih.

Jaspret Sajn je student i jede podjednako i meso i ribu. „Ja pazim na to da uzimam dovoljno proteina. Jedem pileće meso, jagnjetinu i ribu. Meni su moje telo i izgled vrlo važni. Ko svoje interese ograničava, taj ograničava svoj život. Ja želim sve da isprobam, čak i ako mi se ponešto ponekad ne sviđa, pogotovo kada je reč o jelu i piću.“

Čovek mora biti fleksibilan, naglašava i njegova kolegica Neha Čauhan. Ona je doduše vegetarijanka, ali njena sestra i otac jedu meso.

„Moja sestra jako puno putuje. Ona se mora prilagoditi. Ja to dosada nisam morala i mogla sam sama odlučivati kako ću jesti. Ali da se nađem u situaciji u kojoj je to potrebno, i ja bih se prilagodila i počela jesti meso.“

Dugo vremena su religijski tabui odvraćali ljude od konzumiranja mesa. Već u starim hinduističkim tekstovima se hvali uzdržavanje od jedenja mesa, a za religiozne hinduiste je krava sveta životinja koja se ne sme ubijati. Budući da hindusi čine oko 80 odsto stanovništva Indije, jedenje mesa se dugo vremena smatralo necivilizovanim i varvarskim.

I Mahatma Gandi, politički i duhovni otac indijske nezavisnosti je živeo strogo vegetarijanski. Uzdržavanje od upotrebe nasilja je bio jedan od temelja njegovog učenja i počinjao je već za kuhinjskim stolom. Ta načela sledi i Kirti Šarma. Ali ova dvadesetogodišnjakinja priznaje da je u njenoj generaciji sve manje ljudi koji tako razmišljaju.

„Mislim da je bolje hraniti se vegetarijanski. Ubijati životinje, uzimati im život, to ne može biti dobro.“ Kirti Šarma pripada kasti brahmana, njima je jedenje mesa više-manje zabranjeno. Njeni roditelji uz to paze da se u kući ne jedu bilo kakvi životinjski proizvodi.

„Ali to je ponekad teško, pogotovo kada odem na neki party – u većini kolača se koriste jaja. I onda ja to ipak nekako moram jesti.“

Brahmani u tom pogledu međutim nisu najstroža religijska grupa u Indiji. Još su rigorozniji džaini. Oni ne samo da žive strogo vegetarijanski, već ne jedu ni biljke koje rastu ispod površine zemlje, poput krompira, luka ili šargarepe. Boje se da bi se pri vađenju iz zemlje mogla povrediti neka mala životinjica. A kada hodaju ulicom mnogi džaini nose maske preko usta i nosa – kako ne bi slučajno udišući vazduh uhahnuli i nekog malog insekta. A religijska ograničenja postoje i za muslimane u Indiji, koji čine oko 13 odsto stanovništva: njima je strogo zabranjeno svinjsko meso.

Veliki lanci fast food hrane o svim tim ograničenjima vode računa. Tako McDonalds, koji se u zemlji nalazi od 1996. godine, ne nudi proizvode od teletine ili govedine, a na jelovniku ima, na primer, „Chicken Maharaja Burger“. Burger je od piletine, a, kako reklama obećava, svatko ko ga jede osećaće se kao veliki kralj – maharadža. Stručnjaci smatraju da je ta spretna reklama, koja često kombinuje bolivudski glamur i slavu najvećih sportskih zvezda, jedan je od razloga brzog uspona fast fooda u Indiji.

Ali sve veću potrošnju mesa prate i novi problemi. Promena načina života, koja uz veću potrošnju mesa uključuje i porast potrošnje masnoće i šećera, kao i sve manje kretanja, pre svega gradskog stanovništva, dovode do porasta klasičnih bolesti industrijskih društava, objašnjava lekar Sanjaj Sanadhia:

„Takozvane bolesti modernog vremena su sve češće. Raste broj oboljenja srca i krvnih sudova, bolesti povezane s visokim pritiskom, dijabetes, gojaznost, moždani udari. U poslednje tri decenije broj tih oboljenja je naglo skočio. A ja sam siguran da će se ta tendencija nastaviti.“

Time je posebno pogođen indijski srednji sloj, ljudi koji sebi mogu priuštiti i kućne pomoćnice i vozače. A njih u Indiji ima oko 300 miliona.