Prema podacima američkog Department of Labor’s Women’s Bureau, žene su preuzele primat u dvadeset zanimanja, a može se očekivati širenje tog trenda širom sveta.

Danas je sasvim normalno videti ženu za upravljačem automobila, a nije neobično videti ni one koje voze tramvaj, kombi, kamion… Žene u policijskoj ili vojnoj uniformi, kao ni one na čelu država odavno ne izazivaju čuđenje, ali predrasuda o ženama u „čisto muškim“ zanimanjima još ima.

Ipak, novi trendovi pokazuju da žene polako, ali sigurno „okupiraju“ zanimanja u kojima su donedavno isključivo muškarci imali glavnu reč i pri tome ciljaju na visoka rukovodeća mesta.

Glas Srpske donosi pregled takvih primera u svetu, ali i u okruženju.

Industrija video-igara

Žene u industriji video-igara zastupljene su u programskom inženjerstvu i upravljanju na najvišem nivou i može se reći da polako preuzimaju ovu industriju koja važi za isključivo mušku.

Kada je Brenda Romero osamdesetih godina prošlog veka započela svoju karijeru u industriji video-igara, na prste se mogao izračunati broj ženskih programera. Sada je, rekla je ona, situacija potpuno drugačija.

Ova 46-godišnjakinja je jedan od vodećih svetskih kreatora i dizajnera video-igara, a nakon što je obavljala niz rukovodećih funkcija u raznim kompanijama, osnovala je svoju pod nazivom Loot Drop.

>>>> U vreme recesije žene su bolji šefovi od muškaraca

Broj žena koje zapošljavaju ove kompanije utrostručio se od 2009. Godine 1989. žene su činile manje od tri odsto radne snage. Taj procenat je sada oko 11 odsto, a mnoge žene su na rukovodećim pozicijama. Među njima su Aditi Banga, izvršni menadžer kompanije „Pocket Games“ i Alisa Čumačenko, izvršni direktor i osnivač „Game Insight“, ruske kompanije koja se bavi proizvodnjom društvenih i video-igara za mobilne telefone.

Ove dame su među najuspešnijim rukovodiocima u ovoj industriji u svetu. Alisina kompanija ima 450 radnika i pored nje još tri žene na vodećim pozicijama. Erin Mekarti ima 24 godine i jedina je žena u sedmočlanom timu inženjera u kompaniji „Kabam“ koja se bavi proizvodnjom video-igara namenjenih isključivo muškarcima. Školovala se na univerzitetu Kargegi Meloun sa samo jednim ciljem – da radi u industriji video-igara.

„Yahoo“
Na čelo internet kompanije „Yahoo“ u avgustu prošle godine došla je Marisa Mejer, inženjer iz konkurentskog „Google-a“. To je prva žena na čelu ove kompanije, koja je jedna od najmoćnijih na svetu.

Majer je bila 20. radnik i prva žena inženjer u „Googleu“ kada je ta internet kompanija tek počela sa radom. Posle vesti da je izabrana na čelo „Yahoo“-a, cena deonice te kompanije skočila je za dva odsto.

>>>> Yahoo: Direktorka marketinga dobila otkaz dok je bila na odmoru

Mejerova je 13 godina obavljala dužnost top menadžera u „Google“-a, gde je odigrala instrumentalnu ulogu u razvoju ključnih usluga poput pretraživanja, Gmaila, Google Images, Google News te Google Mapsa i lokacijskih usluga koje su bile oštra konkurencija „Yahoo“-u.

Koliko je Mejerova bitna za „Yahoo“, pokazuje to da je odmah posle objave prelaska, objavila da je trudna. Istakla je da je njena nova kompanija znala za trudnoću i da to nije bio nikakav problem za upravu.

Moleri, zavarivači…

Arlin Berger je bila medicinska sestra, koja se pre više od deset godina odrekla negovanja bolesnih i odlučila da sledi svoj san. Ova 52-godišnjakinja danas je ponosni vlasnik Heavenlu Hammersa, kompanije koja se bavi preuređenjem i popravljanjem. Ona radi sve – razume se u stolariju, krečenje, postavljanje vodovodnih i električnih instalacija.

Kao i Arlin i Lora Ijakonos radi „muški“ posao. U svom automehaničarskom servisu ona podjednako uspešno vodi knjige i krpi gume. Ljubav prema ovom poslu razvila se još dok je bila devojčica – njen otac je bio automehaničar, a popravku automobila počela je da uči kada je imala 11 godina.

>>>> Kako odvažiti žene da pokrenu sopstveni biznis?

Iako su jako uspešne u onome što rade i Lora i Arlin kažu da se susreću s diskriminacijom, jer mnogi muškarci ne veruju da su sposobne za poslove koje obavljaju.

Ništa manje neobično zanimanje nije izabrala Fatima Ivinović iz Siska, koja duže od 15 godina radi kao zavarivač, a Miroslava Stojanović već godinama radi u livnici Industrije motora Rakovica u Srbiji. Miroslava, kao i njena radna koleginica Sonja Jovanović, prave delove za traktore.

Autobusi i taksiji
S predrasudama se susreće i Hrvatica Nikolina Žiljak, koja već osam godina radi kao vozač autobusa. U posao se zaljubila odmah nakon što je počela da radi u porodičnoj firmi. Posao kojim zarađuje za život jeste težak, ali Nikolina nikad nije poželela da radi ništa drugo i namerava da vozi autobus sve do penzije.

Beograđanka Ružica Kostić taksi vozi već 24 godine, njena sugrađanka Mirjana Popivoda devet, a Monika Jovanović 14.

>>>> Svaka četvrta žena u Srbiji preduzetnik

Neobično zanimanje ima i Iva Vitanović. Ona naime, na beogradskom Hipodromu komentariše konjičke trke.

Istorija

Prvi svetski rat drastično je promenio stvari, kada je reč o podeli zanimanja. Pošto su muškarci ratovali, žene su se ubacivale u muška područja i zanimanja – upravljale su plugovima, automobilima, tramvajima, izrađivale granate u fabrikama oružja… Tokom rata žene su preuzele tipične muške poslove, poput popravka automobila i fotografisanja.

Žene danas čine trećinu prijavljene radne snage u svetu, ali za to primaju samo deset odsto ukupnog svetskog prihoda i vlasnici su jedan odsto svetske imovine.

>>>> Brisel želi više žena na čelu kompanija

Na Zapadu su žene u drugoj polovini 20. veka postigle veći napredak nego u proteklih nekoliko hiljada godina, ali muškarci još imaju vodeću ulogu u zakonu, politici, poslovanju i industriji. Na Istoku je položaj žena daleko gori nego na Zapadu.

Plate

Oko polovine svetske populacije ženskog je roda, ali to svetskim kompanijama izgleda nije zanimljiv podatak, jer im daju 75 odsto plate koju primaju muškarci i to za isti posao, obrazovanje i radne sposobnosti.

>>>> Muškarci i žene biće jednako plaćeni za 98 godina

Obrazovanje
Kada je o obrazovanju reč, prema statističkim podacima, 60 odsto diplomanata na fakultetima ženskog je roda, a 44 odsto magistarskih diploma odlazi u ženske ruke.

Upravljanje ljudskim resursima delatnost je koja ženama, po svemu sudeći, dobro leži, pa su uspele da „osvoje“ 67 odsto takvih radnih mesta. Prema statističkim podacima, 61 odsto veterinara su žene, kao i 69 odsto psihologa, te 57 odsto naučnika u medicini.

>>>> HR menadžeri su danas „lideri iz senke“