Paori ogorčeni zbog prodaje vojvođanske zemlje
Crepaja ima oko pet hiljada stanovnika. Većina živi od poljoprivrede i obrađuje oko 13 hiljada hektara. Najave da će građani arapskih zemalja kupovati srpsku zemlju nisu ih obradovale. Banatski zemljoradnici smatraju da će od toga imati više štete nego koristi.
„Pribojavamo se da ćemo biti sluge na sopstvenoj zemlji i da ćemo raditi za snop kukuruza – kao pre 100 godina“, navodi ozlojeđeni poljoprivrednik.
„Kada prodamo poslednje resurse – zemlju i energetiku, gledaćemo žito – a bićemo gladni“, ističe drugi paor.
„Kada naši ratari žele da obrađuju zemlju -plaćaju tri puta veći zakup nego što je ponuđeno strancima i zbog toga se osećamo bedno“, konstatuje zemljoradnik Nenad Manić.
„Prodavati zemlju – da bi se punile rupe u budžetu – nije normalno. Za četiri godine prodaćemo celu našu Vojvodinu da bi zakrpili rupe u budžetu. Hajde da umesto toga izvozimo zdravu hranu“, predlaže poljoprivrednik Miroslav Grubanov.
Paori smatraju da će zbog blizine Dunava, za navodnjavanje, i luke u Pančevu dosta zemlje, u ovom delu Banata – zakupiti stranci.
Ni veliki poljoprivrednici iz Crepaje, koji obrađuju više stotina hektara zemlje, nisu za to da se ona daje strancima u dugoročni zakup.
Meštani Crepaje kažu da bi država, ukoliko želi da daje zemlju u zakup, trebalo da omogući manjim poljoprivrednicima da zakupe po 20 hektara na 99 godina, jer bi od toga svi imali više koristi.
