Uvozna vina preplavila tržište

Ponuda vina na tržištu Srbije je sve veća, tako da je kupcu (sa prosečnim budžetom) teško da napravi dobar izbor. U supermarketima ima sve više čileanskih, francuskih i austrijskih (penušavih) vina. Ipak, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku u protekloj godini (prvih deset meseci) u Srbiju je uvezeno najviše vina od svežeg grožđa iz Makedonije, slede crnogorska, italijanska, francuska…

Čak i neki domaći proizvođači prodaju makedonska vina u sopstvenoj ambalaži, što je legitimno ali kupac to ne može da zna dok ne pročita deklaraciju. Cena često nije merilo kvaliteta, naprotiv. Svedoci smo da uvozna stona vina (u odličnoj ambalaži) koštaju tri, četiri puta više od kvalitetnih domaće proizvodnje. Ali i obrnuto, da je cena kvalitetnog uvoznog neuporedivo niža od domaćeg.  

Prema oceni Nenada Basarića, urednika web magazina Vino.rs, vina je na tržištu mnogo što je dobro jer otvara mogućnost izbora, ali i loše, jer može da unese zabunu kod potrošača.

– Mala etiketa na poleđini ukazuje da li je vino stono, kvalitetno, vrhunsko. Stono vino je ono za svaki dan. Kvalitetno za poklon i konzumiranje, a vrhunsko da se čuva i uživa. Ove kategorije naravno prati i cena – objašnjava Basarić dodajući da su standardi domaćih i uvoznih vina izjednačeni, ali kod srpskog vina, za sad gotovo ništa ne znače. Naprotiv!

– Sreća je što su u najvećem broju srpska vina „stona“, inače ko zna koliko bi koštala. To je dobro za kupca, ali loše za izvoz i ugled vinarstva u velikom usponu. A „stona“ su zato što postupak analize i deklarisanja predugo traje, pa vinar, da ne bi propao, mora da izađe na tržište sa onim što sigurno ima i čime sme – stonim vinom. Jednostavnije, i manje ga košta. Konačno, kvalitetno vino može da košta 400 dinara, ako država subvencioniše proizvodnju- ističe Basarić.

U prvih devet meseci 2012. godine u Srbiju je iz Makedonije uvezeno vina za više od 12 miliona dolara, što je makedonska vina učinilo dominantnim uvoznim vinom na našem tržištu. Ukoliko se usredsredite na deklaracije u supermarketima možete videti da identične boce pojedini domaći proizvođači pune red domaćim, red makedonskim vinom. Ambalaža je identična, razlika u ceni neznatna.

– Makedonija ima mnogo vina. Prosečno, to je dobro vino, često kvalitetno. Uz malo dorade postaje vrlo dobro. Veoma je jeftino, 30 do 40 evrocenti po litru, što bi u teoriji omogućilo srpskom proizvođaču, koji nema dovoljno grožđa, da napuni tankove do vrha nečim dobrim, što može da ponudi po vrlo prihvatljivoj ceni. Ali raf u marketu staje pravo bogatstvo. Kafedžija diže cenu tri puta u nebo. Vinar retko uspeva svoje vino da naplati – ističe Basarić.

Šta je prednost srpskih vina?

– Danas Srbija nema grožđa ni za jelo. Ali ima zvanično najbolju rakiju na svetu. Što je dobro. I loše, jer iz te vizure, raznorazne razvojne agencije zainteresovane su da pomognu rakijare oko izvoza, a ne i vinare. Zato, srpsko vino do skoro nije imalo prednosti. Osim onog ekonomskog patriotizma koji vinari zazivaju. Pijte srpsko! I u pravu su, ali tek od skoro, kad je stasala nova generacija proizvođača koji mnogo ulažu, dovode vrhunske svetske enologe da nam u najlepšem svetlu otkriju čak i naše, autohtone sorte. Ne fali domaćim stručnjacima pameti nego iskustva. Tako, skupa srpska vina sve više liče na ona inostrana – smatra Nenad Basarić.

Na pitanje kako prepoznati dobra vina i šta su najveći problemi na tržištu, Basarić kaže da ne postoji recept kupovine. Divna, neobična flaša francuskog vina, ističe, košta četiri evra, a sadržaj, pri nabavci 0,75 evrocenti. Upravo to vino je, kaže, godinama etalon tržišnog problema: kako prepoznati dobro vino? Ljudi ga vole, stručnjaci preziru, a za srpskog vinara je ovo vino – kuga!

– Ima još problema. Zapitajte se: kada sam u dugom redu na kasi supermarketa video nekog da u korpi ima vino, a da nije slava ili slavlje? Retko. Kvalitetno vino? Gotovo nikada. Iako ih ima na policama, ona se eventualno pazare u brojnim vinotekama. Ali to je mali krug. U najvažnijem segmentu, odnosu kvalitet – cena, pobeđuje dvolitarski tetrapak za dva evra. Odlično za kuvanje, ali i odvikavanje od vina – kaže urednik vebmagazina Vino.rs, ističući da je zakon „široke ruke prema uvoznom artiklu“ pa hiljada stranih etiketa prosto preplavljuje rafove.

– Domaće vino je preskupo, ma šta vam rekli. I kupcu, i proizvođaču. Strano vino, nikada nije toliko kvalitetno da je duplo jeftinije od domaćeg, ali je i daleko kvalitetnije od onoga što će vam reći srpski vinar braneći svoju napumpanu cenu. Međutim, druge države „debelo“ stimulišu svoje vinare da izvoze vino, pa imamo sreću da ovde kupimo jako dobra španska, portugalska, australijska, čileanska, argentinska vina za dva, tri evra. Tri puta jeftinije od sličnog srpskog vina, koje je u kafani još tri puta skuplje. Ali to je problem kafedžija i gostiju – zaključuje Nenad Basarić.

Sporne deklaracije

Od 17 uzoraka vina, 13 je bilo ispravno, a četiri su bila neispravna u poslednjoj kontroli vina koju je u novembru prošle godine uradila poljoprivredna inspekcija. Od četiri neispravna, tri nisu odgovarala parametrima kvaliteta, jedno vino je na senzorskoj oceni po broju bodova pripalo grupi neprihvatljivih,a jedan uzorak nije bio deklarisan u skladu sa propisima.

Na senzorskoj oceni, pet vrsta vina su ocenjena kao vina lošeg kvaliteta, jedno kao prosečno, a deset vina su imala ocene prihvatljivo, uobičajeno i dobro. Analize su pokazale da su svi proizvodi mikrobiološki ispravni, a to se odnosi i na ostatak pesticida i teških metala, dok su se nepravilnosti odnosile na deklarisanje i kvalitet proizvoda.

– Druge države „debelo“ stimulišu svoje vinare da izvoze vino, pa imamo sreću da ovde kupimo jako dobra španska, portugalska, australijska, čileanska, argentinska vina za dva, tri evra. Tri puta jeftinije od sličnog srpskog vina, koje je u kafani još tri puta skuplje. Ali to je problem kafedžija i gostiju. Problem zbog koga vinari očajavaju, ali nisu u pravu. Vino se prodaje narodu. Treba stvoriti naviku pijenja za stolom i obedom.