Za raniji odlazak u penziju slede penali?
Podizanja starosnih granica za odlazak u penziju – bar za sada – neće biti, ali se u Vladi RS uveliko traže modeli kako zadržati radnike što duže na poslu. Jedno od poslednjih rešenja – kojim se sprečava kolaps penzijskog sistema – jeste uvođenje penala za one koji se ranije penzionišu, ali i bonusa za sve koji dokažu da su vredni.
Fiskalni savet Srbije zato je predložio da se konačni iznos penzije umanji za šest odsto po svakoj godini penzionisanja pre regularne dobi, ali i da se po istom principu nagrade oni koji rade duže.
– Građani bi mogli da se opredele da li će 200 evra penzije primati 10 godina ili 100 evra narednih 20 godina, ali im opcija da 200 evra podižu dve decenije ne sme biti omogućena – smatra Nikola Altiparmakov, makroekonomista i član Fiskalnog saveta. On dodaje da je Srbija jedna od retkih zemalja koja još nije uvela ovakav sistem „aktuarske pravičnosti“.
On smatra da bi se na ovaj način radnici demotivisali da u penziju idu čim ostvare jedan od potrebnih uslova, naglašavajući da svaka druga žena i čak tri četvrtine muškaraca u starosnu penziju odlazi pre regularne starosne dobi.
I u Fondu PIO primećuju da radnici imaju sve kraći staž.
– U kategoriji zaposlenih, koju čine 80 odsto ukupnog broja penzionera, pun staž je prošle godine odradilo njih 45,8 odsto – računa Jelica Timotijević iz Fonda PIO. – A među ostalim penzionerima ovaj je odnos još nepovoljniji.
Ovim stopama, prosečna penzionerka će svoje čekove podizati 19 punih godina, dok će njen kolega penziju uživati tri godine manje. A sve to – košta.
– Reforme se moraju nastaviti – kaže Zoran Milošević, pomoćnik ministra rada, zapošljavanja i socijalne politike. – Ipak, naš stav je da prvenstveno treba da se poradi na boljoj naplati doprinosa.
Nikola Popov, ekonomski analitičar specijalizovan za sistem PIO, sumnja da je država voljna da sprovede mere naplate doprinosa:
– U vreme kada je država legalizovala korupciju i uništila privredu, ona nema moralno pravo da ganja male privrednike da redovno izmiruju doprinose jer neplaćanje toleriše onim velikima. Samim tim, država praktično zatvara oči pred svim svojim dugovima.
