Zadruge bez podsticaja gubile milione
Nacrt zakona o podsticajima u poljoprivredi, zadrugari ocenjuju kao dobru osnovu za unapređenje njihovog položaja u agraru. Žale se, međutim, na to da su prethodnih godina, bez podsticaja države, bili oštećeni za milionske sume.
„Nadamo se da će predloženi Nacrt zakona o podsticajima uskoro biti i usvojen“, kaže direktor Zemljoradničke zadruge u Svilojevu Josip Gobor. „Do sada nismo bili prepoznati kao neko ko treba da dobije podsticaje države“, tvrdi on.
„Nacrt zakona o podsticajima, koji će do kraja decembra, nadam se, biti usvojen, vrlo povoljno deluje, u smislu da su zemljoradničke zadruge prepoznate kao pravna lica koja treba da ostvaruju podsticaje. Do sada je bio problem to što, u zadnjih pet-šest godina od kada se podsticaji daju, nikakve podsticaje nismo dobili“, žali se Gobor.
Na primeru Zadruge u Svilojevu jasno se vidi koliko smo novca prethodnih godina gubili, upozorava Gobor.
„Pet-šest miliona dinara na 500 hektara zemlje, što za proteklih 5-6 godina iznosi oko 20 miliona dinara. Toliko je na neki način naša zadruga bila oštećena. Nismo u pravom smislu mogli ni da licitiramo zemljište za zakup, jer su privatnici bili u prednosti sa 150 do 200 evra po hektaru podsticaja. Tako da smo nažalost smanjili broj hektara, a broj zaposlenih u zadruzi je ostao isti“ zaključuje Gobor.
Međutim, predloženi Nacrt zakona o podsticajima biće uspešno primenljiv samo ukoliko se poprave neki od postojećih zakona u agraru, upozorava sekretarka zadružnog Saveza Vojvodine Jelena Nestorov Bizonj.
„Da se uporedo, odnosno u što hitnijem roku, uradi izmena Zakona o poljoprivrednom zemljištu, kao i Zakona o registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima. Svakome ko zna primenu ova dva zakona poznato je da oni često dovode do zloupotreba. Tako i da imamo u budućnosti po ovom nacrtu dobar zakon o podsticajima, on će se loše primenjivati ako se ova dva zakona ne izmene“ upozorava Jelena Nestorov Bizonj.
U praksi je bilo zloupotreba, objašnjava ona.
„U Zakonu o poljoprivrednom zemljištu je poznato poljoprivrednicima u praksi kakve mane ovaj zakon ima. Nisu svi bili ravnopravni u licitiranju državnog poljoprivrednog zemljišta, dok su u pojedinim opštinama određene grupe pravnih i fizičkih lica diskriminisane. Tako da samo ako se u kompletu navedena tri zakona budu izmenila imaćemo jedan pravedniji sistem“ zaključuje Jelena Nestorov Bizonj.
Zadrugari očekuju skoro usvajanje Zakona o podsticajima, ali i ispunjenje obećanja nadležnih da će uskoro biti usvojen i novi Zakon o zadrugama. Tako bi taj oblik udruživanja poljoprivrednika dobio mesto u našem agraru kakvo ima i u najrazvijenijim zemljama sveta.
