Kako rešiti nezaposlenost mladih?
Reforma obrazovnog sistema, tesnije povezivanje obrazovnih institutcija sa poslovnim okruženjem i potrebama tržista rada, kao i veća finansijska podrška omladinskom preduzetništvu neophodni su za rešavanje problema nezaposlenosti mladih u Srbiji, smatra profesorka dr Mirjana Radović-Marković iz Instituta ekonomskih nauka u Beogradu .
Ovom mišljenju pridružio se i portparol Nacionalne službe zapošljavanja (NSZ) Srđan Andijanić koji je ocenio da u toku školovanja više pažnje treba posvetiti praktičnim veštinama i radu, dok je državni sekretar u Ministarstvu prosvete Radivoje Mitrović naglasio neophodnost zajedničkog, dobro koordinisanog delovanja privrede, države i obrazovnih institucija.
Radović-Marković navodi da pre svega treba delovati preko sistema obrazovanja, koji mora biti reformisan kako bi bio nađen model primereniji zahtevima tržišta radne snage, a to podrazumeva usklađivanje obrazovnog sa poslovnim okruženjem.
Ona je ukazala da se radna snaga u Srbiji sporo prilagođava promenama na tržištu rada i da zbog toga postoji razlika između potrebnih veština i znanja, i onih koja se nalaze u ponudi.
Profesorka Radović-Marković je ukazala i na slabu povezanost obrazovnih institucija, istrazivačkih i razvojnih institucija sa poslovnim okruženjem, što sprečava protok znanja, informacija i ne dovodi do njihove primene u praksi. Neophodno je, prema njenim rečima, i da država stvori bolje ekonomsko i poslovno okruženje za podsticanje preduzetništva mladih, prvenstveno da obezbediti više finansijskih sredstava, preko domaćih i stranih programa finansiranja.
„Nedavna istraživanja koja sam sprovela među studentima, između 20 i 25 godina starosti, pokazala su da mladi imaju izvesno interesovanje za samozapošljavanjem. Međutim, oko 70 odsto nema uzore u biznisu“, navela je Radović-Marković. Polovina ispitanih, takođe, misli da je za uspeh u biznisu važnije imati dobre poslovne kontakte nego dobre biznis ideje, zbog čega se rado ne odlučuju da osnuju sopstveni biznis.
Dalje po Radović-Marković, ispitanici smatraju da je potrebno preduzetničko formalno obrazovanje prilagoditi individualnim potrebama studenata i bolju komunikaciju na relaciji nastavnik -student- lokalno biznis okruženje.
I u Nacionalnoj službi za zapošljavanje su, kako je naveo Andijanić, uočili da mladima nedostaju preduzetničke ideje.
Napomenuvši da NSZ sprovodi i obuku za započinjanje sopstvenog posla, Andrijanić je ukazao da među osobama koje konkurišu za subvencije za samozapošljavanje mladi čine između 20 i 35 odsto. Andijanić je dodao da subvencija za samozapošljavanje iznosi 160.000 dinara i da, ustvari, predstavljaja podsticaj za one koji su uspeli da obezbede stabilnu finansijsku konstrukciju.
On je istakao da poslodavci pozitivno reaguju na mlade i da je prepreka njihovom zapošljavanju na prvom mestu nedostatak iskustva, odnosno praktičnih znanja.
Od ukupnog broja nezaposlenih na evidenciji NSZ mladi čine 27,2 odsto, odnosno oko 205.000 – najviše ih je sa završenom srednjom školom, oko 26.000 ima fakultetsku diploma.
Navodeći da prema podacima NSZ, samo 35 odsto mladih ima neko iskustvo, Andrijanić je ocenio da u toku školovanja više pažnje treba posvetiti praktičnim veštinama i radu. Andrijanić je podsetio na pozitivno iskustvo Nemačke u kojoj se 80 odsto obrazovanja u pojedinim delatnostima bazira na praksi.
U Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja ističu da je pitanje prakse apostrofirano u novoj strategiji razvoja obrazovanja.
„Treba reći i da ne postoji, po pravilu, razumevanje u privredi za prijem ljudi na praksu i vrlo je teško organizovati praksu „, naveo je državni sekretar Radivoje Mitrović.
