Ševarlić: Primena SSP će uništiti polovinu gazdinstava Srbije
Najmanje polovina sadašnjeg broja od 780.000 individualnih porodičnih gazdinstava neće opstati u konkurenciji sa farmerskim sektorom Evropske unije, ocenio je predsednik Društva agrarnih ekonomista Srbije Miladin Ševarlić.
Ševarlić je u intervjuu dopisniku Tanjuga ponovio stav iznet na forumu „Hrana za Evropu“, koji je nedavno održan u Subotici, da je poslednji čas da Srbija sama izradi strategiju razvoja poljoprivrede kako bi pokušala da se izvuče iz niske konkurentnosti u odnosu na evropske poljoprivrednike.
„Ako jedan poljoprivrednik u Srbiji proizvodi 11 puta manje hrane u odnosu na farmera u Nemačkoj, a od početka 2014. godine ćemo imati borbu sa evropskim konkurentima na našem tržištu, poslednji je čas da učinimo nešto kako bi povećali konkurentnost našeg poljoprivrednika“ – rekao je Ševarlić.
On je precizirao da će ta tržišna utakmica 2014. godine nastati na osnovu dokumenta za koji je ocenio da je „nedovoljno promišljeno potpisan zarad političkih poena“ – Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), a da prethodno „Srbija nije iskoristila ni jedan evrocent predpristupne pomoći u poboljšanju konkurentnosti domaće poljoprivrede“.
U prilog tome, on je podsetio da će verifikacijom SSP od strane poslednje članice EU početi da teče rok od četiri godine, nakon kojeg će kupci iz EU imati pravo da kupuju zemljište u Srbiji pod istim uslovima kao domaći kupci, za šta je ocenio da je u pitanju nonsens, budući da je u pitanju „neobnovljivi, neumnoživi i neprenosivi resurs kojeg sve je manje“.
Ni jedna novoprimljena članica EU to nije dozvolila
„Ni jedna od poslednje primljenih deset članica EU, uključujući i Hrvatsku, to nije dozvolila dok ne uđe u punopravno članstvo, a pojedine zemlje su zadržale moratorijum na takvu prodaju zemlje i po isteku perioda od 7 godina u slučaju Mađarske, odnosno 12 godina u slučaju Poljske, koja sada traži produžetak za još tri godine“ – rekao je Ševarlić.
S tim u vezi, Ševarlić je prokomentarisao najavu investicija iz Ujedinjenih Arapskih Emirata u domaću poljoprivredu, rekavši da je ona praćena velikim brojem nepoznanica, na osnovu kojih nije mogla da se napravi agroekonomska analiza, „ali da ne treba u principu biti protiv dolaska novih investitora“.
Da li iko razmišlja o mogućem dolasku Japanaca
„Govori se o kupovini devet poljoprivrednih kombinata, čija je privatizacija propala, za 100 miliona evra, a ceo proces se sprovodi bez tendera, bez aukcije, već direktnom pogodbom, pa se postavlja pitanje da li su to najpovoljniji uslovi koje možemo dobiti. Takođe se postavlja pitanje da li je rentabilna cena dugoročnog zakupa 20-tak hiljada hektara državnog zemljišta za 250 evra po hektaru, takođe pogodbom, što je i inače suprotno zakonu o poljoprivrednom zemljištu“ – rekao je između ostalog Ševarlić.
On napominje da ova najava može pozitivno da utiče i na povećanje vrednosti predmeta interesovanja, ukoliko bi se predmetni objekti stavili na međunarodni tender.
„Da li u ovoj zemlji iko razmišlja o mogućnosti da dođu japanski investitori da ponude aranžman za narednih pedeset godina ili stotinu godina, za desetine miliona stanovnika za koje moraju da obezbede hranu nakon havarije na nuklearci u Fukušimi“ – pita Ševarlić.
Rezultati popisa poljoprivrede će nas ošinuti kao bičem
Osvrćući se na popis poljoprivrede, koji traje do 15. decembra, Ševarlić je ocenio da je taj posao „izuzetno značajan jer se bez pravih podataka ne mogu raditi ni pravi programi“.
„Mislim da će nas rezultati ovog popisa ošinuti kao bičem. Siguran sam da će oranične površine, umesto tri miliona hektara koliko danas zvanično prikazuje zvanična statistika, biti iskazane na oko 2,5 miliona hektara, imajući u vidu sva izuzimanja zemljišta za neagrarne potrebe“ – rekao je Ševarlić.
On je izneo stav da će ti rezultati uticati da „shvatimo koliko je mala cena naknade za pretvaranje poljoprivrednog zemljišta u nepoljoprivredne namene“.
„Kada multiplikujete sa stotinama godina koliko bi se na tim površinama moglo ostvariti poljoprivredne proizvodnje, shvatićemo da smo napravili promašaj po pitanju danas hvaljenih projekata. Pitanje je da li se više zapošljava ljudi u tim montažnim halama ili bi se moglo zaposliti na programima razvoja poljoprivrede“ – rekao je Ševarlić.
Dozvoljavanje uzgajanja GMO – „zabijanju glogovog koca u srce Srpskog argobiznisa“
On je takođe ocenio da bi dozvoljavanje uzgajanja genetski modifikovanih organizama (GMO) na području Srbije, što je jedan od uslova za prijem naše zemlje u Svetsku trgovinsku organizaciju, bilo ravno „zabijanju glogovog koca u srce Srpskog argobiznisa“.
„Najprofitabilniji segment domaćeg agrobiznisa jeste proizvodnja semena i sadnog materijala i plasman na stranim tržištima, a ako dozvolimo ulazak GMO i kompanija koje ih proizvode, srušićemo i naše institute koji su decenijama razvijali domaći sortiment“ – rekao je Miladin Ševarlić.
