Šuga i vaške najčešće napadaju decu
Nemoguće je utvrditi broj građana u čijoj su se kosi odomaćile vaške, jer se od tog parazita pacijenti leče sami – iščešljavanjem vlasišta gustim češljem i pranjem kose specijalnim šamponom. Oni na koje se, međutim, okomio parazit „šugarac“ ne bi nikako smeli da preuzmu stvar u svoje ruke, jer su se zarazili komplikovanijim zaraznim oboljenjem – šugom.
U Beogradu je u toku prošle godine registrovano 943 obolela od ove infektivne bolesti, 171 pacijent više nego 2010. Kako tvrdi dr Dubravka Đerić, dermatovenerolog Zavoda za kožne i venerične bolesti, šuga je uvek prisutna i veoma lako se prenosi – preko kože, posteljine, odeće, peškira, seksualnim putem…
– Gotovo da nema dana da u ambulantu ne svrati bar jedan pacijent zaražen šugarcem. Ovo oboljenje je veoma rasprostranjeno i ne treba ga vezivati samo za nečistoću jer šugu mogu dobiti i oni koji vode računa o ličnoj higijeni samo zato što su bili u kontaktu sa zaraženom osobom. Higijena nije garancija da je nećete dobiti – uverava dr Đerić.
Problem je u tome što od šuge, isto kao i od vašaka, najčešće obolevaju najmlađi. U rizičnoj grupi su deca od pet do devet godina, dok se vaške goste krvlju mališana koji borave u kolektivu, pogotovo u vrtićima. Ovi paraziti ne zaobilaze ni školarce, a čak ni stariji nisu pošteđeni.
– Osnovni simptom je svrab po telu, i to u donjem delu stomaku, unutrašnjoj strani ruku i nogu i oko dojki. Najčešće se javlja u toku noći. „Šugarac“ kopa hodnike po koži gde polaže svoja jaja, što kod pacijenta izaziva osećaj svraba. Šuga je prisutna u porodici, jer ako je jedan član oboleo, obavezno je lečenje i ostalih u domaćinstvu. Problem se najčešće rešava korišćenjem sumporne masti u trajanju od sedam dana – ističe dr Đerić.
U ambulantama prestoničkih domova zdravlja ovih dana ne beleži se povećan broj pacijenata koji se žale da su u kosi primetili nezvane goste. To ipak ne znači da se uskoro situacija ne bi mogla promeniti, pogotovo zbog toga što su se mališani kod kojih su inače vaške najviše prisutne, tek vratili u kolektive.
– Ovi paraziti ne zaobilaze ni predškolce niti školarce. I deca koja ne pohađaju obdanište nisu pošteđena parazita koji se prenose neposrednim kontaktom. Vaška sisa krv na glavi, što izaziva svrab. Na mestu gde se pacijent učestalo češka može doći do stvaranja kraste koja može da se inficira. Vaška polaže svoja jaja, poznatija kao gnjide, koja se čvrsto lepe za koren dlake pa ih je teško skinuti. Roditelji zato treba da obrate pažnju na potiljačni deo detetove glave jer se na tom mestu gnjide najbolje vide – objašnjava dr Branka Sandić, pedijatar u predškolskom dispanzeru Doma zdravlja „Voždovac“.
Ovaj parazit se leči krajnje jednostavno: kosa se pere specijalnim šamponom koji posle nekoliko munuta treba isprati vodom. Kosu zatim treba dobro očešljati gustim češljem na koji prethodno treba naneti i malo sirćeta.
– Ono rastvara supstancu kojom se gnjida lepi za dlaku. Ranije su ljudi stavljali petrolej i još štošta na glavu, ali je to danas prevaziđeno i nije preporučljivo – poručuje dr Sandić.
U narodu kruži verovanje da se gnjide „lepe“ samo za čistu kosu što je, ističe doktorka, velika zabluda. Vaškama nije važno na kome su se odomaćile već da li na glavi ima dovoljno krvi za sisanje. Zato su redovno pranje kose i kupanje i održavanje čistoće garderobe veoma važni. Vaške mogu da „napadaju“ istog domaćina bezbroj puta, ali je kod šuge drugačija situacija.
– Kad se pacijent prvi put zarazi „šugarcem“, period od trenutka inficiranja do pojave prvih simptoma traje oko šest nedelja. Oni koji su već preležali ovu bolest mogu opet da je dobiju, s tim što period inkubacije svaki naredni put traje znatno kraće – objašnjava dr Dubravka Đerić.
