Telekom Slovenije prvi na listi za prodaju?
Telekom Slovenije, osiguravajuće društvo Triglav i energetska kompanija Petrol prve su na listi kompanija u većinskom vlasništvu države koje namerava da proda slovenačka vlada, piše ljubljansko „Delo“.
Slovenački parlament u petak je prihvatio zakon o Holdingu državne imovine (SDH), u čijem su portfelju deonice države u raznim preduzećima čija se ukupna vrednost procenjuje na desetak milijardi evra, a osnivanjem holdinga biće moguća i brža prodaja dela državne imovine koja je u vreme krize bila zastala, navodi vodeći slovenski dnevnik.
Neslužbeno, navodi „Delo“, vlada namerava da proda svojih 74 odsto deonica u Telekomu Slovenije. To berzanski analitičari zaključuju iz činjenice da je vrednost deonice nacionalnog operatera na Ljubljanskoj berzi za mesec dana porasla za 30 odsto pa je državni portfelj deonica trenutno vredan preko 370 miliona evra, navodi list, dodajući da se kao potencijalni kupac najčešće spominje Deutsche Telekom.
Deutsche Telekom bio je najozbiljniji interesent za kuppvinu slovenačkog Telekoma i 2007. godine, kad je tadašnja vlada koju je vodio i sadašnji premijer Janez Janša u tu svrhu raspisala međunarodni tender od kojeg je kasnije odustala. U to je vreme vrednost deonice Telekoma Slovenije na Ljubljanskoj berzi u jednom trenutku dostigla 500 evra za deonicu, a trenutno ne prelazi 80 evra, zbog finansijske krize i smanjenog interesa investitora u odnosu na pretkrizno razdoblje.
Na listi za moguću prodaju je i državni udeo o osiguravajućem društvu Triglav, za koji se zanimaju američka finansijska kompanija AIG i Swiss Re, te udeo u energetskoj kompaniji Petrol, za koji su zainteresovani ruski Gazprom i mađarski MOL, pišu „Delo“ i poslovni dnevnik „Finance“.
„Delo“ navodi da Janšina vlada želi da proda i većinski paket deonica u najvećim bankama u državnom vlasništvu. S druge strane, perspektive prodaje trgovačkog lanca Mercator u novom krugu koji su najavili njegovi vlasnici, među kojima su i oni kod kojih je većinski vlasnik država, nisu najbolje, kako zbog pogoršanja ekonomske situacije i strmog pada Mercatorovih dionica, tako i zbog nepoverenja potencijalnih investitora, navodi „Delo“.
