Srbija dotakla „zdravstveno“ dno
Srbija je po kvalitetu zdravstvene zaštite na poslednjem, 34. mestu na listi evropskih zemlja, a po stopi smrtnosti od različitih bolesti nadmašuje i najnerazvijenije zemlje u svetu.
Ovi podaci izneti su 25. septembra na okruglom stolu u organizaciji Udruženja „Doktori protiv korupcije“. Na skupu čija je tema „Bilans deset godina reformi srpskog zdravstva: 2002-2012. godine – Zašto srpsko zdravstvo zauzima poslednje mesto u Evropi?“, lekar Paja Momčilov kazao je da „katastrofalni rezultati u zdravstvu dovode do biološke ugroženosti ljudi“.
Lekar Zoran Radovanović ukazao je da u Srbiji stopa smrtnosti od karcinoma raste za razliku od stope u razvijenom svetu, dok su podaci o smrtnosti od bolesti kardiovaskularnog sistema nešto povoljniji, ali ipak na previsokih 54 odsto.
Lekarka Dragana Jovanović ocenila je da je 34. mesto opravdano i kao razloge za to navela neuspešne i nezadovljavajuće ishode brojnih projekata finasiranih sa 140 miliona evra donacija od EU sa ciljem unapređenja zdravstvenog sistema.
Jovanović je ukazala da u te projekte spadaju zaustavljena reforma službe za transfuziju, modernizacija Instituta Toralk, razvoj preventivnih centara, Agencije za lekove i medicinska sredstva, rekonstrukcija 21 bolnice i četri klinička centra – koji će umesto 2012. godine biti renovinari 2017. godine.
Trebalo je ojačati Ministarstvo zdravlja, da može da planira zdravstvenu politiku, rekla je ona i ukazala da se u EU zgražavaju na radioterapijske protokole u Srbiji.
Reforma zdravstva mora krenuti od lekara opšte prakse kako se ne bi dešavalo da se u bolnici, kao na primarnom mestu lečenja, nađu bolesnici sa metastazama, ocenjeno je na okruglom stolu kome je prisustvovao i državni sekretar Ministarstva zdravlja Vladimir Đukić.
Na skupu je rečeno i da se u Srbiji za zdravstvo izdvaja dvostruko više novca nego što se zna, kao i da građani iz svog džepa plaćaju više nego što država izdvaja za njihovo lečenje.
