Forum: Ključ konkurentnosti prehrambene industrije regiona je u alijansama

Mogućnostima koje može pružiti ostvarivanje saradnje između kompanija u regionu iz poljoprivrednog i prehrambenog sektora bio je posvećen poseban panel Menadžment foruma jugoistočne Evrope na kom su učestvovali direktori najjačih kompanija regiona koje zajedno prihoduju sedam milijardi evra.

„Ako se mi za ovim stolom ne udružimo, doći će veliki igrači a mi ćemo utakmicu gledati sa tribina“, istakao je Miodrag Kostić, direktor MK Group i moderator panela „Regionalne poslovne alijanse u poljoprivredi, prehrambenoj i konditorskoj industriji“.

Kao što je u inervjuu za Bizlife predočio i Ante Todorić, izvršni potpredsednik za maloprodaju Agrokora, izvesna saradnja postoji, ali i pregovori o uspostavljanju saradnje na koje je ukazao Slobodan Petrović, direktor Danube Foods grupe, izrazivši žaljenje što nisu ostvarena veća udruživanja.

„Izuzev sa Victoria grupom sa kojom nemamo dodirnih tačaka, razgovarali smo sa svim prisutnim učesnicima panela o nekom vidu saradnje i eventualnog spajanja. Ipak, nismo uspeli, pre svega što smo mi mladi kapitalisti koji još uvek pogrešno shvataju kapitalizam i želju da budemo većinski vlasnici. Smatram da je šteta što ne pravimo mnogo veće konglomerate i jače kompanije, čime bismo dobili veću specijalizaciju proizvodnje što bi povećalo efikasnost„, istakao je Petrović.

Kada je u pitanju dugoročni opstanak u konkurenciji sa velikim svetskim kompanijama Zoran Mitrović, predsednik Victoria Grupe naglasio je da je i pored visokih troškova investiranja neophodno pronaći adekvatan model za rast jer se na drugi način ne može doći do uspeha. Ante Todorić je istakao da su za dugoročan opstanak potrebne svakodnevne investicije, ali i inovacije, uz konstataciju da je neophodno spajanje kompanije i ukrupnjavanje tržišta što je trend u celom svetu.

Na pitanje konkurentosti pre i nakon ulaska u EU osvrnuo se Enzo Smrekar, viši izvršni direktor i član Uprave Droga Kolinska koja posluje u okviru Atlantic Grupe. „Najplodniji period koji se mora iskoristiti je pred ulazak u Evropsku uniju, a ukoliko se propusti, dan ulaska u Evropsku uniju neće biti ni od kakve koristi“, istako je Smrekar.

„Kako bi po stupanju u zajednicu evropskih naroda ostali konkurentni neophodno je dobro podešavanje međudržavnog cenovnog raspona. Najteže od svega je postići i održati konkurentnost samih proizvoda u Evropi u kojoj ništa ne manjka, pa kad se razmišlja o ulasku u Evropsku uniju neophodno je shvatiti sa marketinškog aspekta da li imamo proizvod koji donosi bilo kakvu novu vrednost za potrošače, a u regionu postoji nekoliko takvih proizvoda“, objasnio je Smrekar.

Na pitanje moderatora panela Miodraga Kostića o mogućim alijansama, Smrekar kaže da će preuzimanja biti sve teža, pa pretpostavlja da će biti više udruživanja koja su pre svega neophodna u područjima nabavke, distribucije, a nije isključio ni mogućnost zajedničkih pregovora sa maloprodavcima.

Kada je u pitanju ekonomska situacija Zvonimir Mršić, predsednik Podravke, ukazao je da ukoliko opada maloprodaja, odnosno potrošnja, opadaju i porezni prihodi, što znači i manje novca u lokalnim i državnim budžetima, a opadanje potrošnje znači i manji prihod proizvodnih kompanija koje moraju da razmišljaju o efikasnosti. „To znači da će operativna dobit biti manja i na kraju, ukoliko se trend nastavi, to će dovesti do smanjenja broja zaposlenih. Bez potrošnje infrastruktura je suvišna„, istakao je Mršić.

On je ukazao da Podravka, kao i većina kompanija koje su učestvovale na panelu žive od regiona i da je potrebno još nekoliko godina kako bi postali intenacionalni igrači. Stoga je poretpostavku regionalne saradnje ocenio kao pretpostavku uspešnosti na globalnom tržištu. Izneo je podatak da će ulaskom Hrvatske u Evropsku uniju prehrambena industrija na osnovu CEFTA sporazuma na godišnjem nivou izgubiti oko 60-70 miliona evra.

Bojan Radun, izvršni direktor Nectar-a postavio je pitanje istinosti teorije jeftine radne snage kao konkurentske prednosti ovog regiona i istakao da se ova konstatacija, prema strukturi radne snage i proseku plata, pre svega odnosi na nekvalifikovanu i polukvalifikovanu radnu snagu uz naglasak da je neophodan rad na poboljšanju produktivnosti radne snage.

Zlatko Bazianec, direktor AT Karney, na pitanje koliko država merama utiče na konkurentnost i troškove istakao je da postoje velike razlike od Slovenije do Srbije i situaciju u našoj zemlji ocenio najgorom po ovom pitanju, uz navođenje da su državno uređenje i birokratija u Sloveniji došli na svoje mesto ulaskom u Evropsku uniju. Srbiju navodii kao jedini primer gde se kažnjava veličina, odnosno rast kompanije koja to plaća sa i do 10 odsto godišnjeg prihoda, s obzirom na visoke kamate i dažbine.

Osvrćući se na uvodni govor premijera Ivice Dačića da i privatnici treba da preuzmu deo odgovornosti za oporavak zemlje, Kostić je poručio da su oni svoj deo odogovornosti preuzeli – rade, proizvode, plate isplaćuju na vreme, plaćaju poreze, žele da ostvare regionalnu saradnju i stvore alijanse, da se sukobe sa izazovima koje otvara ulazak u Evropsku uniju.

„Treba nam državni okvir, manje birokratije, da se neaktivna imovina da u ruke onih koji znaju i umeju. Ne tražimo preveliku pomoć, odnosno ništa manje ni više od onog što ima naša konkurencija, i ako nam to država omogući ovih sedam milijardi može biti 17 ili 70 milijardi“, poručio je Kostić na kraju panela.