Prvi dan Menadžment foruma jugoistočne Evrope
Danas je u Beogradu otvoren Menadžment forum jugoistočne Evrope koji se održava u Privrednoj komori Srbije.
Dobrodošlicu na četvrtom Međunarodnom forumu Jugoistočne Evrope poželeo je prisutnima Aleksandar Vlahović ukazujući na posttranzicione, i kada je Srbija u pitanju, uvek tranzicione probleme. Kako su ovi problemi veoma izraženi, zahtevaju dodatnu analizu sa idejom da se definiše ekonomska politika koja će biti antikrizna i antirecesivna.
U ime domaćina Privredne komore Srbije prisutne je pozdravio i Miloš Bugarin koji je istakao skroman potencijal naših kompanija u odnosu na strane i da je stoga neophodno regionalno povezivanje pre svega u oblasti energetike, informacionih i komunikacionih tehnologija, infrastrukture, finansija, poljoprivrede i prehrambene industrije. Izrazio je očekivanje da će forum biti mesto gde će se kreirati regionalne inicijative i preuzeti odgovornost za realizaciju istih.
Forum je otvorio premijer Srbije Ivica Dačić koji je rekao da je danas Srbiji potreban plan za stabilnost nacionalne valute. On je objasnio da taj plan mora da bude rezultat kordinacije i zajedničkog rada Vlade Srbije, monetarnih vlasti i privrede.
On je dodao da elementi tog plana treba da budu efikasno korišćenje instrumenata monetarne politike, privlačenje stranih investicija, sprečavanje odliva deviza, destimulisanje nepotrebnog uvoza, podsticanje izvoza. „Vlada je spremna za partnerski odnos sa finansijskim sektorom“, istakao je Dačić. Premijer je naglasio da je ekonomski oporavak nacionalni prioritet i svi ostali prioriteti medju kojima su evropske integracije, regionalna sradnja, borba protiv korupcije, školstvo, zdravstvo zavisiće od sposobnosti da se to obezbedi.
On je rekao da je potrebno da u ovo vreme postoji ekonomski koncenzus ne samo ekonomista već i ljudi koji vode privredu. „Ovo nije kriza vlade, finansijskog sektora i privrednika , ovo je kriza svih nas i samo ukoliko podelimo odgovornost možemo brzo da izadjemo iz nje“, kazao je Dačić. On je naglasio da su dva problema u Srbiji koja podrivaju društvo -potpuno osiromašenje društva i teško stanje privrede kao i veliko socijalno raslojavanje. „U ovom momentu uloga države nije onakva kakvu bi ekonomisti želeli i ovo sada nema veze sa ideologijom“, dodao je Dačić .
Indermit Gil, glavni ekonomista Svetske banke za Evropu i Centralnu Aziju, govoreći o evropskom ekonomskom modelu i njegovih šest osnovnih komponenti, naglasio je da je sekor trgovine i finansija u Srbiji u jako dobrom stanju. Određeni problemi postoje u preduzetničkom sektoru i kad su u pitanju inovacije, a najveći problemi su zaposlenost i vlada koja ne sme da preduzima korake koji snižavaju broj radnih mesta i mora da pronađe rešenje za povećanje proizvodnje i izvoza.
Iako je tema Prve plenarne sesije koju je otvorila guvernerka NBS bila „Makroekonomski kontekst i nova strategija konkurentnosti“, Jorgovanka Tabaković, koja je bila jedna od učesnika, gotovo da nije govorila o tome. Konkurentnost je pomenula jedino kao četvrtu granu svake demokratske države. Njene reči bile su upućene „maskiranim“ menadžerima koji se pretvaraju da su kapitalisti, o nezavisnosti NBS i samostalnosti u smisli da ona ne može biti sama, već povezana sa drugim institucijama, i kreiranju likvidnosti za koju kaže da podupire lažno očekivanje da možemo stvarati dobitke.
Na istoj sesiji, Kemal Kozarić, guverner Centralne banke BiH, rekao je da smo svi usmereni jedni na druge i da je neophodno da zajednički nastupamo na tržištima drugih zemalja. „Ekonomski patriotizam je dorodošao, ali ga još uvek nismo u potpunosti razvili. Ukazujući da su potencijali regiona gotovo identični, istakao je problem da je politika ušla u sve pore ekonomije,“ rekao je Kozarić.
Rastko Ovin, zamenik predsednika Fiskalnog saveta Slovenije, rekao je da je neophodan veći stepen integracije i konsolidacije strateških grana, a da odgovornost za integracije leži u rukama političara.
U okviru plenarne sesije „Kako pobediti krizu iz perspektive ekonomskih politika“ šef Kancelarije Svetske banke u Srbiji Lu Brefort je posebno istakao važnost jasnih i dostižnih ciljeva i kontinuiteta. Za uspešan izlazak iz teške ekonomske situacije neophodne su tri stvari: likvidnost, način na koji treba sprovesti mere, kao i kontinuitet i stabilnost u ostvarenju ciljeva, navodi Brefort. Stavljajući fokus na privatni sektor, naglasio je da on ne može poslovati uspešno u okruženju koje se dramatično i često menja i koje nije predvidivo. Ukazujući na značaj izrečenog šef Kancelarije Svetske banke u Srbiji je kao primer naveo da se poljoprivreda smatra razvojnim potencijalom Srbije, ali se od 2000. godine na mestu ovog sektora našlo osam ministara koji svakako nisu doprineli stabilnosti.
U svom obraćanju na Forumu član Fisklanog saveta Srbije Vladimir Vučković izjavio je da su javne finansije u Srbiji jako ugrožene, ali da je pozitivno to što postoji puno prostora za preduzimanje raznih mera posebno na strani budžetskog rashoda. Izneo je stav da Srbija ima šansu da izbegne krizu javnog duga i to planom vlade da budžetski deficit u narednoj godini smanji na 3,5 odsto BDP uz ocenu da je takav plan veoma ambiciozan. On je naglasio i da u vladi još nema konsenzusa oko najvažnijih mera i da se, bez obzira što se govori da Srbija ne želi špekulativni kapital, država i dalje se zadužuje prodajom kratkoročnih
obveznica.
Nekadašnji guverner Narodne banke Srbije (NBS) Radovan Jelašić izjavio je da je jedina realna alternative za sadašnju ekonomsku situaciju u Srbiji smanjivanje potrošnje i da se najteži zahvati moraju preduzimati odmah. „Popularne mere su lepe, ali od njih nema mnogo para“, kazao je Jelašić.
Prema njegovim rečima, teorijski moguće alternative za Srbiju su povećavanje javnog duga i stimulisanje javne potrošnje, ali, kako je istakao, to se u prošlosti nije pokazalo dobro i nije dovelo do rasta investicija već do rasta javne potrošnje.
Ekonomista Miroljub Labus ocenio je da fiskalna i monetarna politika moraju da se usaglase i da vlada radi u dobrom pravcu, ali da to nije dovoljno. Prema njegovim rečima kamatne stope su dosta visoke, ali ih ne treba snižavati administrativni, već tražiti uzroke. Vlada mora da vodi manje ekspanzivnu politiku, a NBS manje restriktivnu jer ni jedna ni druga sada nisu održive, rekao je Labus.
Organizator današnjeg skupa je Savez ekonomista Srbije, Hrvatsko društvo ekonomista i IEDC-Poslovna škola Bled, u saradnji sa PKS.
Foto: Tanjug
