Romnijeva kampanja u dugu 11 miliona dolara
Predsednička kampanja republikanskog kandidata Mita Romnija u dugu je 11 miliona dolara, iako je samo u avgustu za nju podignut kredit od 20 miliona dolara, javlja Washington Post citirajući jednog od voditelja kampanje.
Iako je Romnijeva kampanja prikupila stotine miliona dolara sredstava namenjene za glavne izbore, njegov tim nije mogao legalno preliti ta sredstva dok nije bio i službeno nominovan za republikanskog predsedničkog kandidata na republikanskoj konvenciji.
Tokom leta, Romni je mogao samo trošiti nove skupljene za predizbore. Kada je kampanja ostala bez novca, njeni voditelji bili su prisiljeni da pozajme velike količine novca kako bi platili dospele obveze.
Međutim, s obzirom na najnoviji razvoj događaja, čini se kako bi svi ti novci mogli biti bačeni u vetar. Tajne video snimke s donatorske večere, na kojoj Romni ismejava Obamine birače, odnosno pola američke populacije, procurile su u javnost i prilično uzdrmale Romnijevu poziciju. Obama je i do tog skandala držao malu prednost, a očekuje se kako će ona u narednim danima dodatno rasti.
Agencije javljaju i da Romni i dalje ne uspeva da iskoristi najveću prednost u odnosu na aktuelnog predsednika Baraka Obamu – nepovoljne prilike u ekonomiji.
Nezaposlenost u SAD je iznad osam odsto, više od 60 odsto Amerikanaca smatra da zemlja ide u lošem smeru. Broj Amerikanaca koji dobija pomoć za hranu je na rekordnom nivou, dok je prosečno bogatstvo američkih porodica na 20-godišnjem nivou, navodi Politico u tekstu „Zašto pobedjuje Barak Obama“.
Na 49 dana od izbora, Romnijev glavni strateg Stjuart Stivens optužen je da nije definisao kandidata dovoljno brzo tokom leta i da mu nije pomogao da uspostavi bolje veze s biračima. Republikanci su sve više frustrirani nesposobnošću Romnijevog štaba da iskoristi zabrinutosti Amerikanaca zbog ekonomije i njihovu mlaku podršku Obami, navodi Washington Post.
Politico ocenjuje da je Obamina, mala ali uporna prednost nad Romnijem u anketama posledica nekoliko činilaca – izmenjene demografske strukture, izrazite polarizacije biračkog tela i Obamine uspešne kampanje – koji su nepovoljne ekonomske podatke gurnuli u drugi plan.
