Krenuo juriš na paprike

Miris pečene paprike, dim za koji vatrogasci ne izlaze na teren, kamioni pretovareni crvenom paprikom – dobar su i pouzdan znak da je leto na izmaku. Uveliko se misli na zimu i kako preživeti krizu. Ajvar, turšija, kupus i dalje su osnov naše ishrane.

Peče se paprika među zgradama, kuva u vešernicama i stanovima. Poneko ode na plac, kod bake ili se uz dobro rapoloženje raspali i roštilj, šteta da se ne iskoristi žar.

Crveno zlato, carska, srpska malina ima i svoj pandan, crvenu papriku od koje se hrani i živi „pola“ Srbije. Makedonska, „kurtovka“, „crvenka“ ima svakojakih naziva – ali bez nje nema ajvara.

– U moj ajvar ne ide ulje, kuvam na „prazno“, dodam kiselinu i to je to, ove godine sam pazarila 60 kilograma paprike. Trideset kila sam stavila u ajvar, a drugu polovinu pravim pindžur, sve to za moju sedmočlanu porodicu – rekla nam je Danica Baltić, penzionerka. – Na pijacama ne može da se prođe koliko je nakupaca, ovi što proizvode mogu se izbrojati na prste jedne ruke.

Nude leskovačku papriku, šabački paradajz, aleksinačku „kurtovku“, dame sa podužim noktima ili oni uparađeni kao da njivu nikad videli nisu. I cene šarene, za sve ukuse i džepove. Miriše pijaca na Vidikovcu, a gužve su i radnim danima, mada kažu prodavci da je nešto smanjen promet.

Svoje mesto za tezgom najteže pronalaze oni koji papriku iz zemlje „vade“. Zanimljivo je da je najviše beogradskih registracija na kamionima, mada ih ima i iz Jagodine, Trstenika, Paraćina, Kruševca…

– Krenuo sam noćas pred ponoć, sa sinovima, iz Aleksinca, od Prćilovice. Stigli smo oko tri sata ujutru, sreća te imam neko svoje vozilo pa mogu da prenesem papriku. Prodajem za turšiju, za tegle ili ajvar, imamo više vrsta. Vidi je kako je sočna, celo selo se time bavi, u mojoj kući, osim očeve penzije i nemamo drugi prihod. Žena i ja smo ostali bez posla, zbog privatizacije, sinovi stasali za fakultet pa evo prodaju papriku – priča Zoran Simić. – Jedino što ne mogu do tezge, nakupci su ovde celu godinu, već su sve rezervisali.

Ima ljudi koji neće stavljati zimnicu, što zbog para ali i različitih potreba.

– Sve što može u zamrzivač, meni dosta. Za mojih 80 godina dovoljno. Prestala sam još pre nekoliko godina da pravim ajvar – smeška se Danica Puzić. – Cene su čini mi se malo napumpane. A opet ima svega, kao da nije bila suša.

Sa pijaca, kvantaša, velikih supermarketa, slivaju se reke ljudi i automobila sa teretom „zimske“ hrane.