Snaga društvenih medija: „Rat svetova“ u Twitter režiji
Davne 1938. godine Amerikanci su panično napuštali svoje domove u strahu od invazije vanzemaljaca koju je izazvala fiktivna radio drama „Rat svetova“ Orsona Velsa. Sedamdeset i četiri godine kasnije moguće je da se ponovi slično rasulo, ali ovaj put zbog 140 karaktera, piše Forbes.
Krajem prošle nedelje Latino Fox News nakon navoda na Twitter-u o oružanim borbama i bezakonju izvestio je da je u predgrađu Meksiko Sitija izbio haos. Majke su požurile da dovedu decu iz škola, a vozači autobusa javljali su radio vezom koje ulice treba izbegavati nakon lažnih navoda o pucnjavi i naoružanih ljudi koji krstare ulicama u karavanu.
Iako je ovakva situacija mnogo ozbiljnija i relanija od napada stanovnika sa drugih planeta, reakcija na tvitove ovakve vrste samo je dokaz pouzdanosti koju ljudi imaju kada su u pitanju društveni mediji. Kao što je to radio bio tridesetih godina prošlog veka, ali i danas, Twitter se koristi kao kanal za brzo prenošenje informacija do šire javnosti i predstavlja izvor koji ljudi shvataju veoma ozbiljno.
Ovog leta Twitter zajednica bila je zapanjena glasinama da će cena iPhone-a 5 biti 800 dolara koje su se rasplinule društvenom mrežom putem „#800dollarsforaniPhone“ i „iPhone 5 $800“ tagova, što svakako nije tačna informacija. Pre nekoliko dana korisnici Twitter-a i Facebook-a bili su uvereni da je slavni holivudski glumac Morgan Friman napustio ovaj svet. Iako je ova „vest“ demantovana još uvek postoje oni koji veruju da je Friman zaista mrtav, a da bi se uverili u to dovoljno je da pretražite na Twitter-u „Morgan Freeman Dead“ gde vest polako poprima i oblike šale.
Ovo je samo nekoliko primera kako i najluđe laži na Twitteru mogu postati činjenica u svesti ljudi.
Kako Twitter postaje prvo sredstvo putem kojeg mediji objavljuju informacije, potpuno je razumljivo da će korinsici zameniti svaki tvit sa istinom. Ipak, Twitter pruža i mogućnost svakom korisniku da kreira vest kao novinar. Sa snagom masovne komunikacije koja se nalazi u rukama svih korinsika, efekat „Rata svetova“ bilo bi mnogo lakše postići danas nego što je to bilo Orsonu Velsu.
Zanimljivo je da je postojao pokušaj ovakve prevare, ali su društveni mediji bili previše mladi da bi se shvatili tako ozbiljno kao što se danas shvataju. Ovakva šala sprovedena 2008. godine, kada je Twiter bio tek godinu dana star, predstavlja ironičan nagoveštaj onoga u šta bi mikroblogovanje moglo da preraste. Već naredne godine, kada je avion sleteo u Hadson reku u Njujorku, prva fotografija nezgode pojavila se upravo na Twitteru i to 15 minuta pre nego što su je objavili svi glavni elektronski mediji. Ovo je bio odlučujući trenutak koji je označio Twitter kao pouzdan izvor informacija i od tada se javnost ali i novinari služe tvitovima kao izvorom vesti i informacija.
Nove generacije odrasle su u svetu brzih informacija, ali i jednako brzih dezinformacija. Svesni smo činjenice da se na internetu pojavljuju različite izmišljene informacije, ali to ne znači da smo najbolji u dešifrovanju i razdvajanju činjenica od fikcije.
Kada se savremen „Rat svetova“ desi najverovatnije će imati sledeći scenario:
Najpre će se proširiti glasine, a broj ljudi izloženih glasinama eksponencijalno će rasti dok one ne postanu globalno prisutne. Zahvaljujući novinarima, laži će uskoro postati i vesti. Iz želje da budu prvi koji će objaviti novost pojaviće se izveštaji poput „kako javljaju korisnici Twitter-a u toku je napad vanzemaljaca…“ što će samo doprineti konfuziji pre nego što novinske agencije budu u mogućnosti da potvrde verodostojnost navoda.
U suštini, ako se ponovo dogodi „Rat svetova“ Twitter će biti i uzrok i rešenje problema. Najpre će neverovatnom brzinom proširiti netačne informacije, da bi isto tako preneo i one tačne.
Poredeći situaciju sa Orsonovom dramom, ljudi su tada mislili da su svedočili pravoj invaziji preko kanala kom veruju i praktično su morali da čekaju sutrašnja štampana izdanja kako bi potvrdili šta se zapravo desilo te noći. Jedina stvar koja nas danas drži podalje od haosa iz ’30. godina je trka između ljudi koji mogu da provere informacije i brzine kojom laž može da izazove katastrofu. Ali šta se dešava kada se glasine brže šire nego sposobnost novinara da proveri izvore i činjenice?
Podsetimo da je prošle godine Dobrica Ćosić svega 15 minuta bio dobitnik Nobelove nagrade za književnost, upravo iz želje da se bude prvi u objavljivanju informacije, što je uskratilo proveru digitalnog izvora informacije.
Sa generacijom koja je odrasla na društvenim medijima gde ima podjednako i istine i fikcije, biće veoma lako izvesti novi „Rat svetova“. Ostaje nada da će se naći neko ko će bar pretražiti Google ili još bolje pročitati neki štampani medij pre nego što počne da paniči.
Pripremila: I.M.
