Groznica zapadnog Nila: Nema mesta panici

Dok se čeka potvrda da li su još dve osobe umrle od virusa zapadnog Nila, čime bi se broj umrlih povećao na pet, nadležni u Srbiji neće proglasiti epidemiju, piše Politika. Drugi beogradski list Press s druge strane piše da se još pre dva meseca znalo da u Srbiji ima obolelih od groznice Zapadnog Nila, ali da se to krilo. Nadležni govore da nema mesta panici.

„Nemamo još podatke za nova dva smrtna slučaja. Ali i bez toga, nema uslova za proglašenje epidemije groznice virusa zapadnog Nila, jer nemamo parametre na osnovu kojih bismo to uradili. To nije nova bolest, pa da na osnovu jednog slučaja proglašavamo epidemiju“, kaže šef Odseka za zarazne bolesti Batuta dr Jelena Obrenović.

„Imamo podatke i o ranijim slučajevima obolevanja. Mi svake godine imamo mnogo nerazjašnjenih slučajeva smrti od zapaljenja mozga ili moždanih ovojnica, gde nije utvrđen uzročnik. Sada, zahvaljujući napretku u dijagnostici i tome da smo prvi put ove godine uradili dijagnostiku na sumnjive slučajeve, imamo i preciznu potvrdu uzroka“, dodaje Obrenovićeva za Politiku.

Naši epidemiolozi su od Evropskog centra za kontrolu bolesti zatražili preporuku za proglašenje epidemije i nisu je dobili.

Dugogodišnji načelnik Klinike za Infektivne bolesti Vojnomedicinske akademije u Beogradu, penzionisani profesor dr Ivanko Bojić, infektolog, smatra da je nelogično da nadležni, iz godine u godinu, šta god nam se dogodi, poručuju da se ne paniči.

„Mora nekad narod i da bude u panici. Ima mesta i za brigu i za strepnju i za oprez i kako da zaštitimo ljude. Nadležni moraju da se pitaju da li smo dovoljno učinili da suzbijemo veliku populaciju komaraca. Možda da smo to uradili kako valja i na vreme, ovog problema ne bi bilo. Na Dunavski kej ili na Savu godinama ne odlazim, jer ne mogu od komaraca oči da otvorim“, kaže dr Bojić.

Ovaj infektolog kaže kako je virus „zapadnog Nila“ više od 10 godina poznat i to ne samo u Ugandi, po čijoj provinciji je dobio ime, jer se proširio po čitavom svetu.

Press: Dva meseca se ćutalo o virusu

Prema tvrdnjama Pressa, još 6. jula poslat je prvi uzorak na analizu, a 12 dana kasnije potvrđeno je da ima obolelih od Zapadnog Nila.

Sagovornici tog lista ističu da, čim je u Srbiji potvrđen prvi slučaj obolevanja od groznice Zapadnog Nila, Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ i Ministarstvo zdravlja trebalo je da upozore javnost.

Predsednik Udruženja „Pravo na zdravlje“ Miroslav Petrović ocenjuje da javnost nije na vreme upozorena jer tema nije prijatna i povlači sa sobom niz preventivnih i drugih mera koje bi država trebalo da preduzme. „Da je trebalo da se ispriča o uspešnoj potrošnji novca iz donacija, tukli bi se za gostovanja na televiziji, a u ovom slučaju su svi ćutali. Pacijenti, osim prava na zdravlje, imaju i pravo na informisanost. Treba da znaju sve rizike i opasnosti po zdravlje, kako bi se sami zaštitili koliko mogu“, ističe Petrović.

Urednik portala Zdravoskop Zorica Marković slaže se da je apsurdno što stanovništvo nije upozoreno. „Očigledno je da se čekala promena garniture u Ministarstvu zdravlja. Ali imali mi Vladu ili ne, postoje epidemiološke službe, a pre svega Institut ‘Batut’, čiji je to posao, koje treba da skrenu pažnju stanovništvu“, kaže Markovićeva.

Epidemiolog u penziji Radmilo Petrović, s druge strane, misli da se ćutalo jer su epidemiolozi ocenili da se radi o bolesti koja nije toliko agresivna. „Taj virus ne napada mlade osobe, one imaju jak imunitet. Kao što smo i videli, umrle su osobe koje su starije od 50 godina i koje su imale neku hroničnu bolest. Ipak, ljudi u ‘Batutu’, zaduženi za prevenciju zaraznih bolesti, trebalo je da obaveste javnost putem medija“, kaže on.

Takođe, pojedini lekari skrenuli su nam pažnju na Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, čije odredbe navode na zaključak da neko na kraju mora da odgovara. Tako u članu 46 jasno piše da će se kaznom od 200.000 do 500.000 dinara kazniti zdravstvena ustanova ili drugo pravno lice ako ne prijave oboljenje, odnosno smrt od zarazne bolesti, čak i ako ona nije navedena u članu 2 tog zakona, koji nabraja bolesti za koje ova obaveza važi, ali ne tretira nove bolesti koje se mogu pojaviti, a to je po sredi u slučaju groznice Zapadnog Nila, piše Press.

Odgovor „Batuta“

U odeljenju za prevenciju i kontrolu zaraznih bolesti Instituta ‚“Batut“ tvrde da javnost nije informisana zbog toga što ovo oboljenje nema veliki epidemiološki značaj.

„Virus ZN cirkuliše u određenom žarištu, između rezervoara zaraze – ptica i prenosilaca virusa – komaraca, a čovek je slučajni domaćin sa kog se infekcija ne širi dalje. Zbog toga, kao i zbog činjenice da većina inficiranih ili nema simptome ili ima blagu kliničku sliku sa nespecifičnim simptomima, ovo oboljenje nema veliki epidemiološki značaj, niti epidemijski potencijal da bi se o tome informisala javnost“, kažu u „Batutu“ u kojem navode da je priprema za uvođenje nadzora nad ZN, u skladu sa međunarodnim propisima i uz podršku Ministarstva zdravlja, započeta još 2010. godine, kroz edukacije u koje su uključeni kako epidemiolozi tako i kliničari infektolozi, virusolozi, veterinari.