Bloomberg: Dinar četvrti na listi 178 valuta sa najlošijim rezultatima
Troškovi zaduživanja Srbije, koji su u poslednje dve nedelje na najvišem nivou, mogli bi dodatno da porastu ako Međunarodni monetarni fond nastavi da odlaže kreditni program vredan 1,3 milijarde dolara, ocenili su analitičari britanskog bankarskog giganta HSBC i japanske banke „Nomura“.
Kamatne stope na srpske obveznice izražene u dolarima, koje na naplatu dospevaju 2021, skočile su 31. avgusta na 7,10 sa 6,45 odsto, koliko su iznosile pre opštih izbora održanih 6. maja, a dinar je istovremeno oslabio za 5,5 odsto prema evru, spustivši se 10. avgusta na rekordno nizak nivo, prenosi agencija Bloomberg.
Zvaničnici MMF-a sastaće se sredinom septembra sa vladom i centralnom bankom u Beogradu, da bi razgovarali o izmeni zakona o centralnoj banci, koji nameće parlamentarnu kontrolu te institucije, kao i da bi procenili napredovanje Srbije u obećanom kresanju javnog duga i potrošnje.
Nakon izbora u Srbiji, dinar je četvrti na listi 178 valuta sa najlošijim rezultatima, koju Bloomberg sastavlja na osnovu kretanja svetskih valuta.
Investitori će „pomno pratiti planove fiskalne konsolidacije, kao i to da li će ih odobriti MMF“, izjavila je ekonomista za tržišta u usponu HSBC Agata Urbanska, dodajući da će, „u suprotnom, ulagači želeti da im se plati za veći rizik na koji pristaju“.
MMF, koji se pridružio kritikama Svetske banke i EU u vezi sa zakonom o centralnoj banci Srbije, već je zamrznuo program kreditiranja zbog zabrinutosti oko fiskalne politike Beograda, kome bi mogao da uskrati i daljnju podršku, pa bi vlada mogla biti primorana da finansijsku pomoć potraži na drugom mestu. Beograd već razmatra izdavanje novih obveznica na evropskom tržištu u pokušaju da obezbedi do dve milijarde evra, potrebne da se osigura isplata zarada u javnom sektoru, penzija i socijalne pomoći, kao i da se otplate krediti.
Tim MMF-a, koji u Beograd stiže sredinom septembra, želeće da razgovara o fiskalnim problemima kao i planu nove vlade za smanjenje deficita.
Kamatne stope na srpske evroobveznice (koje Srbija emituje na evropskom tržištu) porasle su 24. avgusta na 7,026 sa 6,908 odsto iz 1. avgusta, kada su vladajuće partije najavile plan izmene zakona o centralnoj banci.
Dve recesije u tri godine
Srpska ekonomija prolazi kroz drugu recesiju u poslednje tri godine, a prema prognozi centralne banke, ove godine će takođe biti zabeležen negativan privredni rast od jedan odsto. Fiskalni deficit skočio je na 7,2 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), u odnosu na planiranih 4,25 odsto, dok je javni dug krajem juna dostigao 54,7 odsto, premašivši zacrtanu granicu od 45 odsto BDP-a.
Bonitetna agencija „Standard and Poors“ snizila je 7. avgusta kreditni rejting Srbije na BB- sa BB, dok je agencija „Fitch“ 16. avgusta revidirala svoju prognozu na negativnu.
Srbija je ostavila plan izdavanja evroobveznica otvorenim, budući da ministar finansija Mlađan Dinkić želi da smanji zaduživanje u zemlji, gde vlada plaća prinose i do 15 odsto na dinarske obveznice. Prema podacima koje je prikupio Bloomberg, u septembru i oktobru na naplatu dospevaju zapisi vredni 53,3 milijarde dinara (570,68 miliona dolara), od ukupno 85,4 milijarde dinara, koliko treba da bude otplaćeno u decembru.
Dinkić priprema predlog dopunskog budžeta za 2012, a pozvao je MMF da učestvuje u izradi nacrta budžeta za 2013.
Državi treba 2 milijarde evra
Premijer Srbije Ivica Dačić izjavio je da je neophodno pronaći najmanje dve do 2,5 milijarde evra da bi „država opstala“, odnosno da bi bilo plata i penzija.
Budžetski deficit je, prema rečima Dačića, danas skoro duplo veći od planiranog, koji je napravljen u prvih šest meseci ove godine.
„Moj posao je da obezbedim da građani i zemlja što lakše prođu kroz ekonomsku krizu“, rekao je premijer i dodao da će o svim tim problemima sa kojima se suočava vlada biti reči i tokom njegove predstojeće posete Briselu.
Dačić je naveo da je zadatak da se za sledeću godinu postave ciljevi tako da se budžetski deficit svede u normalne okvire i da se podstakne razvoj privrede i rast proizvodnje.
„To znači da, ukoliko stopa privrednog rasta bude veća, time ćemo smanjiti i naš nivo zaduženosti i otvarati nova radna mesta“, dodao je Dačić.
