Od stranih turista ove godine milijardu evra
Iako kriza u svetu još traje naš ukupan prihod od turizma samo je 2009. bio manji nego 2008. godine. Devizni priliv od turizma je u 2011. godini dostigao 710 miliona evra, odnosno 991 milion dolara. Upućeni tvrde da će u 2012. milijarda dolara sigurno biti premašena, a ni milijarda evra nije daleko, piše Politika.
Ekonomisti procenjuju da, pored poljoprivrede, turizam može biti druga grana koja ostvaruje suficit u razmeni sa svetom. Prema podacima Narodne banke Srbije naši građani su na putovanja u inostranstvo u 2011. potrošili 791 milion evra, što je oko 80 miliona dolara više od ostvarenog turističkog deviznog priliva, ali se procenjuje da se taj minus godišnje kreće oko milijardu evra.
Srbija je u prvoj polovini ove godine od turizma ostvarila 288 miliona evra deviznog priliva, što je, prema statistici Narodne banke, za tri odsto više nego u istom periodu lane. Turistička organizacija Srbije iz godine u godinu beleži sve više stranih gostiju. U prvom polugođu 2012. našu zemlju je posetilo 10 odsto više stranaca nego u istom periodu prošle godine, što nagoveštava i veći devizni priliv od prošle godine i ostvarenih 710 miliona evra, odnosno 991 milion dolara. Inače, državna statistika je zabeležila da nam je 2011. godine u gostima bilo 764.167 stranih gostiju, što je za 12 odsto više nego prethodne.
“ Srpski turizam bi mogao da zauzme mnogo veći udeo na ekonomskom tržištu, ali ponudu treba dodatno prilagodi potrebama turista,“ ukazuje predstavnik Delegacije Evropske unije u Srbiji Hose Antonio Gomez. “ Za njegov razvoj neophodna su ulaganja u infrastrukturu i veća promocija mnogobrojnih turističkih i arheoloških lokaliteta, kao što su Dunav i Viminacijum.“ Gomez podseća da dodatna ulaganja u turizam, pre svega u izgradnju puteva i druge infrastrukture, istovremeno doprinose i ravnomernijem regionalnom razvoju zemlje.
„Prema redigovanoj strategiji, Srbija će narednih godina podsticati razvoj poslovnog, gradskog, ruralnog i planinskog turizma,“ kaže državni sekretar za turizam Goran Petković. „Razvijaćemo i turizam na Dunavu i tematske kružne turističke ture, kao što je put Rimskih careva, kojim će turista iz Beograda i drugih velikih gradova stizati u unutrašnjost Srbije, gde postoji dobra turistička ponuda.“
I ove godine će, kao i obično, domaći turisti najviše boraviti u Vrnjačkoj Banji, zatim na Zlatiboru, u Sokobanji, Beogradu, na Kopaoniku, u Niškoj banji, Banji Koviljači, na Tari i na Divčibarama. Stranaca će najviše biti u Beogradu, gde je lane ostvareno nešto više od 848.000 noćenja, zatim u Novom Sadu -142.600 noćenja, na Zlatiboru 64.467, u Vrnjačkoj Banji 50.000 i na Kopaoniku 29.000 noćenja.
Uobičajeno je da nam najviše turista iz inostranstva dolazi iz Bosne i Hercegovine, prošle godine oko 165.000, zatim iz Crne Gore – 129.000, Slovenije – 124.500, Nemačke – 97.000, Hrvatske – 93.000.
U turističkim agencijama kažu da je ove godine za oko 11 odsto povećan broj naših građana koji se odmaraju u inostranstvu. Pre svega zato što su avionske karte i individualni aranžmani mogli da se kupe na rate i bez kamate.
Naši ljudi su i ovog leta najviše putovali u Grčku i Tursku, zatim Egipat, Tunis, Španiju i Italiju, a više turista iz Srbije nego lane bilo je i u Crnoj Gori. Svaki treći, kažu tamošnji statističari.
Miroslav Zdravković, urednik sajta „Makroekonomija“ procenjuje da građani Srbije svake godine u Grčkoj ostave oko pola milijarde evra, u Crnoj Gori oko 250.000.000, koliko i u svim ostalim zemljama.
Upućeni tvrde da se ne može očekivati da se Srbija po visini godišnje devizne zarade od stranih turista približi zemljama u regionu koje imaju more, ali mora da teži da se primakne Mađarskoj i Austriji. Mađarska je 2006. od stranih turista zaradila oko 4,5 milijardi dolara, odnosno oko četiri odsto BDP, a Austrija 16,6 milijardi dolara, ili 6,38 odsto BDP. Češka je iste godine ostvarila devizni prihod od turizma od 6,6, a Bugarska 3,1 milijardu dolara.
Prema rečima državnog sekretara za turizam Gorana Petkovića, direktan doprinos turizma bruto domaćem proizvodu Srbije procenjuje se na oko 2,3 odsto, a prvi sledeći korak je da se dostigne četiri odsto BDP, piše Politika.
Foto: Beta
