Srednja Evropa pokušava da sačuva radna mesta
Poljska preduzeća ove godine ne planiraju veća otpuštanja i procenjuju da će dovoljan biti proveren recept iz 2008. i 2009, u jeku svetske krize, – da ne produžavaju ugovore na određeno vreme i o delu.
Čak 78 odsto srednjih i malih preduzeća potvrdilo je, u anketi saveza poslodavaca Leviatan, da kod njih ove godine otupštanja neće biti, dok da se oslobodi viška zaposlenih planira 10 odsto preduzeća, prenosi rezultate ankete današnja Gazeta viborča.
Preduzeća, međutim, računaju na recept koji su proverile krizna 2008. i 2009. godina, kada su otkazi u Poljskoj zaobišli stalno zaposlene, dok radnicima sa ugovorom o delu i radnim odnosom na određeno vreme ugovor nije produžen.
Oko 13 odsto malih i srednjih preduzeha planira da primi nove radnike. Međutim, ekonomisti upozoravaju da 2,2 miliona Poljaka na biroima rada, koliko se očekuje krajem godine kada prođu svi sezonski poslovi, ne može da računa na stalno zaposlenje.
U jeku svetske ekonomske krize poljska preduzeća su, prilikom primanja novih ljudi, to činila uglavnom na određeno vreme i na osnovu ugovora za konkretno naručeni posao, a takođe i na crno.
U susednoj Češkoj, koja za razliku od Poljske upada u recesiju, država po ugledu na nemački sistem kurcarbajta nastoji da dotacijama za plate preduzećima sačuva radno mesto zaposlenima i u vreme krize.
Češka vlada odlučila je da pomogne preduzećima koja trenutno nemaju narudzbine, a time ni posla za svoje radnike, tako što će država maksimalno pola godine isplaćivati platu radnicima i to ne samo 60 odsto, već celu.
Za spas oko 6.000 radnih mesta, kako planira za prvu etapu projekta od 1. septembra, vlada premijera Petra Nečasa izdvojila je novac iz fondova Evropske unije za obrazovanje, pošto radnici koji su privremeno bez posla neće biti na prinudnom odmoru, već na kursevima za dalje stručno usavršavanje.
Za sada je češka vlada za svoju verziju kurcarbajta izdvojila 32 miliona evra, a ministarstvo rada i socijalnih pitanja saopštilo je da će uslovi za izbor preduzeća kojima država namerava tako da pomogne biti vrlo strogi. „Biroi rada ce pri odobravanju zahteva postupati kao što rade banke kada odobravaju kredit. Dakle, ako preduzeće proizvodi nekakve televizore, a svi kupuje drugacije i korača u stečaj, nećemo mu pomoći. I suprotno, preduzeću koje kratkoročno nema narudžbine ali inače ima realan plan pomoći ćemo“, kazao je za današnje Hospodaržske novini zamenik ministra Karel Mahotka.
