Pacijentima smeta neljubaznost medicinara
Zaštitnici prava pacijenata u zdravstvenim ustanovama najviše prigovora dobijaju zbog neljubaznosti medicinara i čekanja na preglede, ali i zbog toga što ne mogu da dobiju neke lekove na recept. Građani najčešće dolaze u kancelarije pravnika u domovima zdravlja i bolnica da bi uložili usmeni prigovor, ali ima i onih koji insistiraju da se njihove pisane pritužbe zavedu u arhivu. Kako objašnjavaju zaštitnici prava pacijenata, često se nađu u veoma nelagodnoj situaciji kada moraju da balansiraju između nezadovoljstva bolesnika i ponosa doktora i sestara, koji gotovo nikad ne žele da kažu da su pogrešili.
Osim uglavnom opravdanih žalbi, ima i pomalo čudnih. Dešavalo se da se pacijent požali zbog buke automobila na obližnjem parkingu, zatim da bolesniku zasmeta to što ne može u svakoj ambulanti da postoji laboratorija, kao i slučajevi kada je nekome zasmetao mrki pogled zdravstvenog radnika ili rasklimani gelender na ulasku u ustanovu.
U toku meseca u Dom zdravlja „Rakovica“ stigne dva do tri prigovora pacijenta koji se leče u ovoj zdravstvenoj ustanovi. Najviše prigovora, kaže Ljubomir Radisavljević, zaštitnik prava pacijenata u ovoj kući, stigne zbog nezadovoljstva urađenim protetskim radovima na zubima, kao i zbog nesuglasica sa medicinskim osobljem.
– Kada dođe do nesporazuma između pacijenata i zaposlenih moramo da budemo arbitri između dve strane. Sve je više nervoznih pacijenata koji hoće da završe sve preglede odmah, što nije moguće. Ima i foliranata koji će ponešto da izmisle kako ne bi čekali. Dešava se da neko prigovori, jer je „probijeno“ njegovo zakazano vreme za pregled. Dešava se i da neko od naših zaposlenih ustane na „levu nogu“, pa da dođe do nesporazuma. Važno je da ne beležimo prigovore za stručni rad – rekao je Radisavljević.
Dešava se da nekorektan odnos zdravstvenog radnika može da prouzrokuje i nepoverenje u stručnost, profesionalnost i posvećenost pacijentu, što je jedan od uzroka za sumnju u kvalitet lečenja. Ono što je dobro jeste činjenica da se građani sve češće odlučuju na kritiku medicinara, bez bojazni da će zbog toga kasnije trpeti neke posledice.
Dušan Rajaković, zaštitnik prava pacijenata u Institutu za ortopedsko-hirurške bolesti „Banjica“, kaže da se u poslednjih šest meseci znatno smanjio broj prigovora pacijenata, a najčešće stižu žalbe zbog neljubaznosti osoblja.
– Od početka ove godine imamo svega pet pisanih prigovora. Mi smo dužni da pacijentima obezbedimo najbolje lečenje. Oni su tu zato što su bolesni, a ne zato što to žele i zato se trudimo da učinimo sve da budu zadovoljni. Ako se pokaže da je neko od zaposlenih pogrešio, može da dobije opomenu i upozorenje, ali i otkaz – istakao je Rajaković.
U slučaju da se pritužbe pacijenata pokažu opravdanim, direktori zdravstvenih ustanova imaju pravo da onome ko je za to odgovoran uruče opomenu pred otkaz, da ga suspenduju na minimum tri dana ili da ga otpuste. Zaštitnici prava su u obavezi da na pisanu prijavu odgovore pacijentu kakva je odluka doneta posle njegovog prigovora. Ukoliko pacijenti nisu zadovoljni odgovorom koji su dobili u zdravstvenoj ustanovi, imaju pravo da pomoć potraže u Ministarstvu zdravlja.
Institucija zaštitnika prava pacijenata u Srbiji postoji nekoliko godina, ali mnogi smatraju da nije osmišljena na pravi način, jer je sukob interesa to što direktori bolnica i domova zdravlja njih postavljaju na ta mesta, pa se smatra da će pravnik radije sačuvati radno mesto nego se suprotstaviti direktoru.
