Uskoro odluka o nastavku operacija u Nišu

Apsurdna situacija obustavljanja operacija na otvorenom srcu u novoj Klinici za kardiohirurgiju u Nišu, kada na ove intervencije pacijenti u tri najveća kardiohirurška centra u Srbiji i dalje čekaju od četiri do šest meseci, zahteva od nadležnih da u što skorije vreme odgovore ko će i kada obnoviti operativni program u niškom regionu. Od novembra 2010. godine, kardiohirurzi iz Kliničkog centra Srbije (KCS) iz Beograda odlazili su u Klinički centar „Niš“ i do sada operisali oko 300 teških srčanih bolesnika. Ova saradnja je iznenada prekinuta, a kapaciteti u koje je uloženo više od 350 miliona dinara stoje neiskorišćeni.

Iz kabineta ministarke zdravlja profesorke dr Slavice Đukić-Dejanović juče je za „Politiku“poručeno da će krajem avgusta biti održan sastanak sa rukovodstvom kardiohirurških službi kako bi se sagledala situacija u ovoj oblasti. Prethodno je iz ministarstva saopšteno i da sagledavanje pružanja usluga iz oblasti kardiohirurgije ne može da bude rešeno na nivou dogovora između KCS i KC „Niš“.

Direktor Klinike za kardiohirurgije KCS profesor dr Mile Vraneš, čije su ekipe u prethodne dve godine odlazile da rade operacije u Nišu, juče je izjavio da „nema nijednog razloga da se ne nastavi saradnja i da od ovog ne bi trebalo da se pravi problem, jer po nekim najavama od septembra bi trebalo ponovo da nastavimo saradnju“.

– Ovo ponovo pokazuje da nemamo dovoljno kardiohirurga. Ideja se rodila u vreme kada smo imali veoma dugačke liste čekanja. Organizovanje kardiohirurgije u Nišu i Kragujevcu je jedan od načina za rešenje problema. Mi smo obučili kadar iz niškog medicinskog centra za ove operacije i sveli ekipu koja je dolazila iz Beograda na tri ili četiri čoveka, ali je to, iz meni nepoznatih razloga, prekinuto. Poslednje operacije uradili smo u maju – kaže dr Vraneš.

On ističe da organizovanje ovih intervencija nije lak zadatak, jer osim hirurga, neophodni su iskusni anesteziolozi i obučeni perfuzionisti, koji rade na aparatima koji u toku operacije zamenjuje rad srca i pluća, a potreban je i iskusan tim sestara i instrumentarki.

– Išli smo u Niš na nedelju dana i praktično smo 24 časa bili prisutni i na odeljenju, jer tamo nema dovoljno osoblja da se pokriju i dežurstva, a takvi pacijenti posle operacija zahtevaju posebnu kontrolu. Mi smo napravili plan koji je odobrilo i Ministarstvo zdravlja i RFZO. Do sada obučeni kadar bio bi sposoban da već ove nedelje sam, na primer, ugradi baj-pas ili izvrši operaciju zamene srčanih zalistaka, kada bi imali nekog starijeg, iskusnog kardiohirurga koji mora da bude prisutan. Ovo je odeljenje otvoreno pre dve godine i ne može se očekivati da budu osposobljeni za složene operacije – kazao nam je dr Vraneš.

On tvrdi da nije tačno da je išla uvek ista ekipa lekara i da su pojedinci ostvarivali enormne zarade: „Postojale su tri ekipe iz KCS, koliko je moglo da se odvoji, a da zbog toga ne trpe pacijenti u Beogradu.“

Specijalizacija iz kardiohirurgije traje šest godina, ali ni po završetku specijalizacije, ovaj lekar me može da operiše najsloženije slučajeve, pa je potrebno još najmanje četiri godine rada i iskustva da bi mogao da vodi odeljenje i da se nosi sa svim problemima.

Da li bi rešenje bilo da se za novoizgrađeno odeljenje kardiohirurgije u Nišu, bar za prvo vreme angažuje neki kardiohirurg u penziji pitamo dr Reika Huskića, penzionisanog kardiohirurga Instituta „Dedinje“, koji je bio angažovan u privatnom „Beogradskom kliničko bolničkom centru“, gde je operisao više od 300 pacijenata za tri meseca.

– Odluka da se pravi kardiohirurgija u Nišu bila je politički potez, koji je pre dve godine nekom odgovarao, ali sada je teško ući u trag ko je to inicirao i ko je u tom profitirao. Ono što je sigurno jeste da Niš i Nišlije zaslužuju da imaju svoj centar, ali u njega mora da se ulaže. Niš je veliki region i sramota je da nema kardiohirurgiju, ali kadrovi iz Niša moraju da budu obučeni prvo u nekom od naših velikih centara, a zatim, obavezno u inostranstvu. Radio sam 30 i više godina na Institutu „Dedinje“ i svi naši lekari – od prvog do poslednjeg – bili su u inostranstvu da uče kardiohirurgiju. Mislim da su se nadležni malo „zaleteli“ sa kardiohirurgijom u Nišu, pa i Kragujevcu – smatra dr Huskić.

– Bolje je i da klinika stoji prazna nego da u njoj rade neodvoljno stručni lekari. Ako mene pitate da li bih radio u Nišu…Ne znam, nisam razmišljao, ne košta pokušati – kaže na kraju dr Huskić.