Pet najvećih zabluda (laži) o Ozempiku
Ako postoji lek o kome se danas govori gotovo podjednako ili čak i više od vremenske prognoze, cenama goriva, onda je to Ozempik. Dovoljno je da ukucate to ime u pretragu i dobićete hiljade tekstova, videa i „iskustava iz prve ruke“. U toj buci informacija, granica između činjenica i mitova postaje opasno tanka, a upravo tu počinje posao ozbiljnog novinarstva. Kao neko ko više od dve decenije prati teme iz zdravstva, odlučio sam da „raspetljam“ ovaj fenomen: da pročitam studije, razgovaram sa stručnjacima i proverim šta je istina, a šta samo dobro upakovana senzacija za klik više i bolju medijsku statistiku.
ZABLUDA #1: “OZEMPIK JE TEŠKA HEMIJA”
Jedna od najčešćih tvrdnji koja kruži društvenim mrežama jeste da je Ozempic „teška hemija“. U realnosti, stvari stoje gotovo suprotno. Ovaj lek oponaša prirodni hormon sitosti (GLP-1) koji se već luči u našem organizmu, sa izuzetno visokim stepenom sličnosti oko 94 odsto. Drugim rečima, ne „vara“ telo, već pojačava njegov sopstveni mehanizam regulacije apetita i metabolizma. Ključna razlika u odnosu na prirodni hormon jeste produženo dejstvo, zahvaljujući čemu jedna doza deluje čitave nedelje. Ta tehnologija produženog delovanja nije nova, već je deo dugogodišnje ekspertize kompanije koja ga proizvodi u razvoju insulinskih terapija. Poređenja radi mnogi lekovi koje svakodnevno koristimo, poput paracetamola u potpunosti su sintetički dobijeni, pa se retko označavaju kao „problematična hemija“. Upravo zato, ova etiketa više govori o percepciji nego o nauci.
„Kada u javnosti čujemo “hemija”, obično se misli na nešto što je neprirodno ili štetno. Međutim, ovde govorimo o molekulu koji je gotovo identičan prirodnom hormonu sitosti, uz malu modifikaciju koja mu produžava dejstvo na nedelju dana. To je suštinski razlika između fiziologije i farmakologije – ne između “prirodnog” i “veštačkog”. Ozempik nije “hemija”, već sofisticirana verzija onoga što telo već poznaje. Važno je naglasiti i da se radi o visoko selektivnoj aktivaciji GLP-1 receptora što omogućava ciljani efekat uz relativno povoljan bezbednosni profil“ objašnjava dr Miljanka Vuksanović, endokrinolog.
ZABLUDA #2: “ OZEMPIC TOPI MIŠIĆE”
Strah od gubitka mišićne mase često se navodi kao jedan od glavnih razloga za zabrinutost kako kod Ozempika, tako i kod ostalih lekova iz klase GLP-1 receptor agonista. Važno je razumeti širu sliku. Gubitak telesne mase, bez obzira na metod, gotovo uvek uključuje i određeni gubitak mišićne mase. Kod dijeta važi takozvano „pravilo četvrtine“, oko 25 odsto ukupnog gubitka otpada na mišiće. Kod terapija lekovima iz grupe GLP-1 taj procenat je sličan, ali najnoviji podaci za semaglutid (aktivna supstanca leka Ozempic) pokazuju značajno povoljniji odnos: oko 84 odsto gubitka čini masno tkivo, dok samo 16 odsto otpada na mišićnu masu. Još važnije, studije ukazuju da dolazi i do smanjenja masnoće unutar samih mišića, što može poboljšati njihovu funkciju, iako se volumen smanjuje. Drugim rečima, nije reč o „topljenju mišića“, već o fiziološkom procesu mršavljenja koji je, u ovom slučaju, čak i povoljnije strukturisan nego kod klasičnih dijeta.
„Ljudi često vide broj na vagi i pretpostave da gube „snagu“. Međutim, ono što je ključno jeste sastav tog gubitka. Kod semaglutida dominantno gubimo masno tkivo, uključujući i ono koje se taloži u mišićima, što dugoročno može doprineti boljoj metaboličkoj funkciji. Gubitak mišića nije specifičnost Ozempika – naprotiv odnos je povoljniji nego kod dijete. Zato u kliničkoj praksi uvek savetujemo kombinaciju terapije sa adekvatnim unosom proteina i fizičkom aktivnošću, kako bi se očuvala mišićna masa“, kaže dr Vuksanović.
ZABLUDA #3: “OZEMPIC IZAZIVA SLEPILO”
Malo koja tema je izazvala toliko pažnje kao tvrdnja da Ozempic može dovesti do slepila. Reč je o retkom stanju poznatom kao nearterijska prednja ishemijska optička neuropatija (NAION), koje se i inače javlja i u opštoj populaciji, naročito kod osoba sa dijabetesom, hipertenzijom, dislipidemijom i gojaznošću. Upravo su to pacijenti koji najčešće koriste ovaj lek, što dodatno komplikuje tumačenje uzročno-posledične veze. Prema regulatornim podacima, rizik od ovog neželjenog efekta kod semaglutida procenjuje se na oko 1 slučaj na 10.000 osoba.
„Ova incidenca pokazuje da govorimo o izuzetno niskom riziku, koji je gotovo uporediv sa osnovnim rizikom u opštoj populaciji gde postoji nešto više od 11 slučajeva na 100.000 osoba. Važno je znati da rizik raste sa starošću, ali i da nauka i dalje pokušava da pronađe i adekvatno protumači uzročno – posledičnu vezu između korišćenja leka i ovog neželjenog dejstva“, ističe dr Vuksanović i dodaje da „rizik postoji, ali nije ni nov ni specifičan samo za ovaj lek — samo je sada u fokusu. I zato se mora sagledavati u kontekstu ukupnog zdravstvenog profila pacijenta, a ne izolovano kroz naslove. Trenutno dostupni podaci ne potvrđuju jasnu uzročno-posledičnu vezu, već ukazuju na moguću asocijaciju koja zahteva dalja istraživanja.“
Zanimljiv, ali retko pominjan podatak: veliki broj lekova koji su na srpskom tržištu više od dve decenije takođe ima ovaj potencijalni neželjeni efekat, sa učestalošću i do deset puta većom nego kod Ozempika. Ipak, oni nemaju taj „viralni potencijal“ koji danas ima Ozempik.
ZABLUDA #4: “OZEMPIC JE LEK ZA BRZO MRŠAVLJENJE“
Ovo je možda i najrasprostranjenije pojednostavljenje. Ozempik je razvijen i registrovan isključivo za lečenje tipa 2 dijabetesa. „Efekat na telesnu masu je važan, ali nije jedini, niti osnovni razlog primene ovog leka. Osnovno je da ovaj lek reguliše nivo šećera u krvi, smanjuje telesnu masu, ima kardioprotektivno dejstvo (smanjuje rizik od infarkta i moždanog udara), a smanjuje rizik od hronične bolesti bubrega. Upravo zbog tog šireg spektra koristi, savremene međunarodne smernice ga sve češće pozicioniraju kao terapiju prvog izbora kod pacijenata sa dijabetesom tip 2 i visokim kardiovaskularnim rizikom“, kaže dr Vuksanović, uz napomenu da trenutno u svetu više od 28 miliona ljudi širom sveta koristi Ozempik.
„Problem nastaje kada se terapija koja je razvijena za lečenje hronične bolesti svede na ‘brzo rešenje’. Ozempik nije lek za brz rezultat i mršavljenje, već terapija za dugoročno upravljanje bolešću i smanjenje ozbiljnih zdravstvenih komplikacija kod osoba sa dijabetesom“, objašnjava endokrinolog. “To je suštinska razlika između terapije i trenda.“
Popularnost u javnosti je, međutim, dovela do toga da se njegova uloga pojednostavi – što često vodi pogrešnim očekivanjima.
ZABLUDA #5: “OZEMPIC MOGU SVI DA KOSRISTE“
Najopasnija zabluda u celoj priči. Ozempic nije suplement, niti „lifestyle“ proizvod – već lek sa jasno definisanim indikacijama, dozama i protokolima primene. To znači: ne uzima se bez lekarskog nadzora, nije namenjen svima, postoje kontraindikacije (stanja kada se ne sme koristiti) i postoje neželjena dejstva koja se moraju pratiti. U javnosti se često mešaju pojmovi „neželjeno dejstvo“ i „kontraindikacija“, što dodatno stvara konfuziju i nerazumevanje. Zato je ključna poruka jednostavna: ovaj lek ne uzimate zato što je „popularan“, već zato što vam je medicinski potreban.
„Jedna od najčešćih grešaka koje vidimo jeste mešanje kontraindikacija i neželjenih dejstava. Kontraindikacije su stanja u kojima lek ne sme da se koristi, dok su neželjena dejstva potencijalne reakcije tokom primene leka. Ta razlika je veoma važna da bi javnost bolje razumela priču oko bezbednosti leka“, naglašava lekar.
„Samoinicijativna upotreba“, dodaje, „može dovesti do pogrešnih odluka i nepotrebnih rizika.“
„Najveći problem danas nije sam lek, već način na koji se o njemu govori. Pacijenti dolaze sa strahovima koji su često posledica pogrešnih interpretacija sa interneta“, kaže dr Vuksanović i dodaje da je „Ozempic inovativna terapija za dijabetes sa izraženim benefitima po zdravlje, ali i jasnim pravilima primene. Kada se koristi pravilno uz lekarski nadzor – benefiti za zdravlje značajno nadmašuju potencijalna neželjena dejstva. Dakle, Ozempic nije odluka – već medicinska indikacija.“
U vremenu kada se zdravstvene teme pretvaraju u viralni sadržaj, odgovornost je veća nego ikada.
Ozempik nije ni čudo ni pretnja, već terapija koja ima svoje mesto u savremenoj medicini. A razlika između mita i činjenice? U ovom slučaju, može biti razlika između dezinformacije i pravilnog lečenja.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER
Izvor: BIZLife
Foto: Magnific/Freepik
