Šta je, zapravo, novac? Zašto je nastao i zašto je i danas jedna od najmoćnijih sila koja oblikuje društva, politiku i ljudsko ponašanje? O tim pitanjima govori irski ekonomista i autor Dejvid Makvilijams, čija je knjiga „Novac – priča o čovečanstvu” nedavno objavljena i na srpskom jeziku, u izdanju Harmonija izdavaštva. U razgovoru za BIZLife objašnjava zašto novac naziva „tehnologijom koja drži društvo na okupu”, zašto veruje u to da kriptovalute predstavljaju veliku prevaru za mlađe generacije i zbog čega bi trebalo da deca mnogo ranije počnu da uče o novcu. Govori i o istorijskim krizama, inflaciji koju su doživeli građani Srbije devedesetih, ali i o velikim promenama koje danas preoblikuju globalnu ekonomiju – od američkog duga do uspona Kine i Indije.

• Zašto je novac mnogo više od ekonomije i zašto ste odlučili da mu posvetite knjigu?

Dugi niz godina sam ekonomista. Radio sam u Irskoj, u Velikoj Britaniji i širom sveta. Oduvek sam mislio da je ideja novca izuzetno zanimljiva i fascinantna, a ekonomisti je ljudima, zapravo, ne objašnjavaju kako treba. Ne objašnjavaju istoriju novca, zašto ga koristimo i šta on radi nama kao ljudima. Novac je veoma čudna stvar. Postoji samo zato što smo mi odlučili da postoji. On nas čini ambicioznima, ponekad pohlepnima, ali i inovativnima i kreativnima. To je mehanizam koji gura čovečanstvo napred. Zato sam želeo da napišem knjigu i nazovem je „Novac – priča o čovečanstvu”, jer je priča o novcu, zapravo, priča o nama.

Conor McCabe, Harmonija Knjige

• Na koji način novac oblikuje naše odnose i ponašanje u društvu?

Prvo što nastojim da objasnim u knjizi jeste šta je, zapravo, novac. Kada na novac gledate kao na tehnologiju, shvatite da je to alat koji nas povezuje. Razmislite samo koliko ste ljudi sreli ove nedelje koje ne poznajete i koje, verovatno, nikada više nećete videti, ali ste sa njima stupili u odnos kroz neku transakciju. Novac je lepak koji drži društvo na okupu.

Nekada su nam katolički sveštenici govorili da je novac izvor svakog zla. Međutim, nije tako. Francuski sociolog Marsel Mos rekao je: „Da bi ljudi mogli da trguju, prvo moraju da spuste koplje.” Drugim rečima, novac je kroz istoriju bio alternativa ratu. Da sam u prošlosti želeo nešto što vi imate, morali bismo da se borimo. Novcem možemo da trgujemo. Novac, zapravo, pojačava ljudske osobine. On, sam po sebi, nije ni dobar ni loš.

• Kako se novac menja u eri digitalnog plaćanja i kriptovaluta?

Novac se stalno menja zajedno sa tehnologijom. Danas je najnovija tehnološka promena digitalni novac. U većini situacija više i ne nosim gotovinu – samo prislonim karticu ili telefon.

To je samo nova faza u razvoju novca. Kriptovalute su, međutim, nešto drugo. Po mom mišljenju, one su, verovatno, najveća prevara koja se trenutno prodaje mlađoj generaciji.

Conor McCabe, Harmonija Knjige

• Šta se događa sa društvom kada se novac uruši?

Zanimljivo je da Srbija ima istorijsko iskustvo koje bi trebalo da pomogne ljudima da razumeju koliko je novac važan. Ovde je zabeležena jedna od najvećih inflacija u istoriji. Između 1989. i 1992. ljudi su videli kako im čitava ušteđevina nestaje.

Kada se novac uruši, ne menjaju se samo kupovina i prodaja, menja se mentalitet društva. Ako uništite novac, ne uništavate samo ekonomiju, već i poverenje među ljudima. A kada se uništi poverenje, moguće je manipulisati društvom. Na primer, Vladimir Lenjin je posle revolucije u Sovjetskom Savezu štampao ogromne količine novca kako bi razorio srednju klasu. Tu je i zanimljiva epizoda iz Drugog svetskog rata – kada je Adolf Hitler planirao da falsifikovane funte baca iz aviona iznad Velike Britanije kako bi destabilizovao ekonomiju.

To pokazuje da novac nije samo pitanje bogatstva, već i poverenja u institucije države.

• Kako bi, po vašem mišljenju, trebalo da se odnosimo prema novcu?

‒ Sa poštovanjem.

Ono što me uvek iznenađuje jeste da deca u školama uče latinski, istoriju Rimskog carstva ili komplikovanu fiziku i hemiju, ali skoro nikada ne uče ništa o novcu. A deca, zapravo, instinktivno razumeju novac.

Kada sam bio mali, u Irskoj, deca su stalno razmenjivala sličice fudbalera. Već tada smo intuitivno razumeli ponudu, potražnju, cenu i oskudicu. Drugim rečima, ekonomiju razumemo prirodno, ali je obrazovni sistem kasnije nekako potisne. Stoga, mislim da bi decu trebalo učiti šta su kamate, kako se štedi i investira, kako funkcioniše novac. To bi im mnogo pomoglo u životu.

• Da li je naš odnos prema novcu više racionalan ili emotivan?

Mislim da su svi ljudski odnosi zasnovani na emocijama, pa tako i odnos prema novcu. Uzmimo, na primer, bitkoin. Zašto su mnogi ljudi opsednuti njime? Zbog fenomena koji zovemo FOMO – strah da ćemo propustiti priliku. Cena raste, svi pričaju o tome, prijatelj ga ima – i ljudi uskaču bez razmišljanja. Novac u nama budi iracionalnu stranu.

• Koji istorijski događaji najbolje pokazuju snagu novca?

Jedan od najpoznatijih primera jeste krah Volstrita 1929, koji je doveo do Velike depresije. Slična stvar dogodila se i 2008. godine, kada je čitava generacija poverovala da može da se obogati špekulacijama na tržištu nekretnina. Na primer, Irci koji nikada nisu bili u Bugarskoj kupovali su apartmane na Crnom moru. Kada je kriza izbila, vrednost svega toga je nestala. Problem je što ljudi razmišljaju kratkoročno i retko uče iz svojih grešaka.

• Koji su danas najveći globalni ekonomski rizici?

Najveći rizik dolazi iz Sjedinjenih Američkih Država. Iako Amerikanci čine samo oko četiri odsto svetske populacije, imaju oko 22 odsto svetskog prihoda. Istovremeno, država ima ogroman javni dug, a sistem zavisi od toga da ostatak sveta nastavi da finansira taj dug. Drugi veliki izazov u Evropi jeste rat u Ukrajini i sve veća potreba za vojnom potrošnjom. Uz to, ekonomska moć se sve više seli u Aziju. Kina i Indija zajedno čine ogroman deo svetske populacije i ekonomije. To znači da će se u narednim decenijama promeniti i tokovi novca u svetu.

• Ako biste morali da izdvojite jednu poruku vaše knjige, koja bi to poruka bila?

Najvažnije je razumeti vezu između novca i ljudske psihologije. Novac pojačava emocije. Kada ga nemamo, želimo ga više. Kada ga imamo, bojimo se da ga ne izgubimo.

U grčkoj mitologiji, Prometej je ljudima dao vatru i time im omogućio da kontrolišu svet. Novac je, na neki način, slična sila u društvu. Njim možemo postići ogromne stvari – i kao pojedinci i kao društvo. Bez njega život može biti veoma težak.

Ali novac samo pojačava ono što već jesmo. Neki ljudi, kada steknu bogatstvo, postanu velikodušni. Drugi postanu nepodnošljivi. Verovatno su takvi bili i pre novca – novac je samo učinio njihove osobine vidljivijim.