Kad arterije očvrsnu, srce počinje da plaća cenu

U savremenoj kardiologiji sve više pažnje posvećuje se jednom procesu koji se često razvija tiho, bez jasnih simptoma, ali ima dalekosežne posledice po zdravlje srca i krvnih sudova. Reč je o krutosti arterija, promeni u mehaničkim svojstvima krvnih sudova koja može prethoditi razvoju hipertenzije, koronarne bolesti i srčane insuficijencije.

O ovoj temi govorio je profesor kardiologije Ignatios Ikonomidis tokom međunarodnog kongresa CardioS 2026, koji je 27. i 28. marta održan u Beogradu u organizaciji Udruženja za srčanu slabost Srbije. To je 24. internacionalni kongres posvećen kliničkoj kardiologiji i srčanoj insuficijenciji, stanju koje često predstavlja krajnju posledicu dugotrajnih promena u krvnim sudovima, uključujući i uznapredovalu arterijsku krutost.

Profesor Ignatios Ikonomidis jedan je od istraživača koji se godinama bavi upravo funkcijom arterijskog zida i načinima da se vaskularne promene otkriju na vreme. Ikonomidis je profesor na Nacionalnom i Kapodistrijskom univerzitetu u Atini i direktor laboratorije za preventivnu kardiologiju i ehokardiografiju u bolnici Attikon. Dugogodišnji je član Evropskog udruženja za kardiovaskularni imidžing i bivši član radne grupe Evropskog kardiološkog društva za bolesti aorte i perifernih krvnih sudova.

• Šta tačno podrazumevamo pod pojmom „krutost arterija“ i koji su ključni faktori koji utiču na to da krvni sudovi vremenom izgube svoju elastičnost?

Kada govorimo o elastičnosti arterijskog zida, mislimo na sposobnost aorte da se tokom sistole proširi i primi krv koju srce izbacuje bez naglog povećanja krvnog pritiska. Ako je aorta elastična, krv protice kroz organizam uz relativno stabilan pritisak i bez dodatnog opterećenja srca. Kada ta elastičnost oslabi, ista količina krvi dovodi do većeg pritiska u aorti i srce mora da radi pod većim opterećenjem.

Na promenu elastičnih svojstava arterija utiču brojni faktori rizika: povišen holesterol, visok krvni pritisak, pušenje, povećan indeks telesne mase i metabolički poremećaji. Svi oni postepeno menjaju strukturu arterijskog zida i povećavaju opterećenje za srce.

Marko Vukojčić

• Kada je reč o faktorima koji utiču na krutost arterija, gde prestaje uticaj genetike i godina, a gde počinje prostor za prevenciju?

Genetika ima određenu ulogu. Postoje ljudi koji zbog genetske predispozicije imaju sklonost ka aneurizmama aorte ili razvoju hipertenzije u relativno ranoj životnoj dobi. Međutim, genetski faktori najčešće dolaze do izražaja u kombinaciji sa faktorima rizika kao što su povišen holesterol, pušenje, gojaznost i loša ishrana.

Mediteranska ishrana ima važan zaštitni efekat upravo zato što je bogata antioksidansima. Maslinovo ulje, posebno ekstra devičansko, sadrži supstance koje smanjuju oksidativni stres u endotelu krvnih sudova. U našim istraživanjima pokazalo se da maslinovo ulje obogaćeno antioksidansima može povoljno uticati na brzinu pulsnog talasa, što je jedan od ključnih pokazatelja krutosti arterija.

• Često govorite o elastičnosti krvnih sudova. Kako biste široj javnosti objasnili zašto je važno da arterije ostanu elastične i šta se dešava kada tu osobinu izgube?

Kada arterije izgube elastičnost, srce mora da pumpa protiv većeg otpora, što vremenom povećava njegov rad i može dovesti do srčane insuficijencije. Jedan od prvih simptoma tada je nedostatak vazduha pri naporu.

Istovremeno se smanjuje protok krvi kroz koronarne arterije, što dodatno opterećuje srčani mišić i povećava rizik od koronarne bolesti. Krutost arterija takođe olakšava razvoj ateroskleroze, zbog čega se često koristi kao marker prisustva ili povećanog rizika od koronarne bolesti kod pacijenata sa više faktora rizika.

• Šta je za srce i krvne sudove veći problem, sam nikotin ili sve ono što nastaje kao posledica sagorevanja cigarete?

Nikotin ima određena vazoaktivna dejstva. Može ubrzati rad srca i blago povećati krvni pritisak, naročito pri većem unosu.

Međutim, glavni problem kod cigareta predstavljaju toksini koji nastaju tokom sagorevanja duvana. Oni povećavaju vazoreaktivnost krvnih sudova, podstiču vazospazam i povećavaju krvni pritisak. U dimu cigareta nalazi se i ugljen monoksid koji aktivira trombocite i doprinosi trombozi, što može dovesti do infarkta, bolesti perifernih arterija ili moždanog udara.

• Kada govorimo o novim proizvodima bez sagorevanja, šta danas možemo sa priličnom sigurnošću da kažemo, a gde nauka ipak još traži konačne odgovore

Danas postoje podaci koji pokazuju da elektronske cigarete i proizvodi koji zagrevaju duvan izlažu korisnike manjoj količini toksina nego klasične cigarete. Ta razlika je prepoznata i u pojedinim regulatornim okvirima, uključujući Grčku i Sjedinjene Američke Države.

Ipak, još uvek nemamo dovoljno dugoročne podatke koji bi jasno pokazali da ta manja izloženost toksinima dovodi i do manjeg broja kardiovaskularnih događaja. Potrebne su dugoročne studije.

Postoje pojedini rezultati koji ukazuju u tom pravcu. Korejska studija među osobama koje su preživele moždani udar pokazala je manji broj ponovljenih incidenata kod onih koji su prestali da puše ili su koristili alternativne proizvode. Jedno japansko istraživanje takođe je povezalo širu upotrebu proizvoda koji zagrevaju duvan sa smanjenim brojem hospitalizacija zbog koronarnih događaja.

• Može li osoba koja se oseća potpuno zdravo ipak već imati promene na krvnim sudovima, a da toga nije svesna?

Promene u krvnim sudovima mogu postojati i bez jasnih simptoma. Osoba može imati povećan indeks telesne mase, biti pušač ili imati granične vrednosti holesterola, a da se pritom oseća zdravo.

U takvim slučajevima dolazi do ubrzanog vaskularnog starenja, što znači da krvni sudovi stare brže nego što odgovara hronološkoj starosti osobe.

• Kada se prekine izloženost dimu iz klasične cigarete, šta se najpre dešava sa krvnim sudovima i da li organizam relativno brzo pokazuje prve znake oporavka

Na osnovu naših istraživanja, promene mogu nastupiti relativno brzo. Kada osoba prestane da puši ili pređe na proizvode bez sagorevanja, već nakon mesec dana može se uočiti poboljšanje vaskularne funkcije, funkcije endotela i smanjenje krutosti arterija.

To pokazuje da krvni sudovi imaju određeni kapacitet za oporavak kada se ukloni izvor štetnih supstanci.

„Najveći problem kod konvencionalnih cigareta nisu nikotin, već toksini koji nastaju tokom sagorevanja duvana. Oni povećavaju vazoreaktivnost krvnih sudova i podstiču trombozu.“

Izvor: BIZLife

Foto: Marko Vukojčić