Zračenja u Beogradu u tri smene

Zbog velikog broja pacijenata, Odeljenje radioterapije u Institutu za onkologiju i radiologiju u Pasterovoj 14 radi u tri smene. Oni su jedina zdravstvena ustanova u našoj zemlji koja pacijente prima na zračenje sve do sat iza ponoći, a nekada se dešava da su liste noćnih terapija toliko duge da ekipe ostaju na radnom mestu i do tri sata ujutru.

– Oni koji se leče ambulantno, odnosno dolaze od kuće, na početak terapije čekaju do dve nedelje, dok do mesec dana čekaju oni koji bi trebalo da na terapiju odlaze iz bolesničkog kreveta u Institutu – priča nam direktor dr Zoran Rakočević. – Ranije se broj dana koji prođu od konzilijuma do prvog zračenja merio i mesecima. Zato smo pre godinu i po dana uveli treću smenu. Naši aparati se pale u šest sati ujutru, a gasimo ih tek kada se ispoštuje plan, nekada i u dva ili tri sata ujutru, narednog dana.

Marko Dažić, lekar specijalista radiologije, i tehničari Ana Korać i Predrag Paunković su jedna od tri ekipe koje su u sredu veče dežurale u „bunkerima“, u podrumu Instituta.

– Samo zračenje traje nekoliko sekundi, a priprema je veoma kompleksna i za nju je ponekad potrebno i nedelju dana – objašnjava dr Dožić. – Skenerom se definiše koliki je tumor, pa se u kompjuteru programira i „ubaci“ terapija za svakog pacijenta pojedinačno. U ovom poslu nam pomažu i fizičari.

Doktor napominje da je praksa da se deca i pacijenti koji se leče ambulantno pregledaju u dve dnevne smene, do 19 časova, a posle toga u „bunkere“ silaze ljudi koji su smešteni na neko od odeljenja u Institutu.

Saša Zarić, Marina Nikolić i Danijela Spasić su druga dežurna ekipa i u sredu veče su imali defekt. Aparat je nakratko zablokirao, kvar srećom nije bio ozbiljan, pa su ga tehničari sami otklonili.

– Pošto su svi aparati različiti, ako se samo jedan pokvari sve vrednosti moraju ponovo da se računaju – ističe direktor. – Samo za njihovo održavanje godišnje izdvajamo oko 300.000 evra i to iz sopstvenih sredstava. Nije lako naći servis koji će vam biti dostupan da popravi kvar čak i tokom noći. Oprema je stara od pet do 12 godina. Sigurno je da je njena eksploatacija ogromna kada radite u tri smene, ali to je jedino rešenje da smanjimo dužinu čekanja.

Saša Zarić, član dežurne ekipe, tvrdi da mu nije previše teško, iako se u cik zore vraća kući u Ugrinovce, sem što bi plata za noćne sate mogla da bude veća. Njegova koleginica Marina Nikolić dodaje da je pacijentima ponekad naporno da silaze na zračenje posle 22 časa i da se ponekad bune. Pacijent Nenad Dačović strpljivo čeka svoj red i tvrdi da mu nije teško što uveče dolazi. Terapiju je započeo prošle srede, a sa noćnom ekipom će se družiti još pet nedelja.

– Trudimo se da ako je pacijent na spisku pregleda u ponoć, sutra budu među prvima od 19 ili 20 časova – pričaju nam tehničari Marina i Saša.

Napominju i da su pre desetak dana oborili rekord. Sa kolegama u trećoj smeni su primili čak 386 pacijenata!

Na hirurške intervencije se čekalo po mesec i po dana, a od kada smo uveli da hirurzi rade i u drugoj smeni pacijenti ne čekaju duže od dva dana – tvrdi direktor. – I konzilijumi su nam prebukirani, pa smo planirali da i tu uvedemo rad u dve smene. Imamo mogućnost da se u isto vreme održe samo dva konzilijuma, a da imamo veći prostor mogli bismo da organizujemo i pet, jer imamo dovoljno stručnjaka. Za ljude iz unutrašnjosti nezgodno je da konzilijum bude popodne, jer onda imaju poteškoća da se vrate kući. Sve to moramo uzeti u obzir i napraviti najbolji raspored, a da se gužve smanje.