Zeleni plodovi iz Krive Reke
Na 750 metara nadmorske visine za salatu nema rizika od bolesti i virusa, pokazala je ogledna proizvodnja. Zbog toga su u Krivoj Reci odlučili da svom čuvenom proizvodu – pršuti, dodaju visokokvalitetne zelene plodove.
Dvadesetak domaćina u zlatiborskom selu Kriva Reka, nadomak Mačkata, koji planiraju da na petnaest hektara proizvedu oko 500 tona zelene salate, osnovalo je Udruženje „Zeleni plodovi“.
Od rasada u plastenicima do prvoklasnih salata po čistim zlatiborskim nebom, došlo se posle prošlogodišnje probne proizvodnje, koja je potvrdila uspeh i odgovarajuće uslove tog podneblja.
Tople dane smenjuju sveže noći, zemljište je kvalitetno, pa su od maja do kraja septembra moguća tri proizvodna ciklusa. A ulaganja se isplate već sa prvim rodom.
Ulaganju jesu velika, kaže Radovan Stojanović, predsednik udruženja „Zlatiborski plodovi“, za rasprskivače, rasad, angažovanje radnika, ali ako se dobije odgovarajući kvalitet i očekivanih 30-40 tona po hektaru – proizvodnja salate se isplati.
Sve proizvedeno na krivorečkim poljima otići će već poznatim kupcima – trgovinskim lancima širom zemlje, a dobar deo i u izvoz.
U selu čuvenih stočara u početku se sa malo podsmeha gledalo na novopečene povrtare. Ali, otkad su ozeleneli prvi povrtnjaci i ugovoren plasman kompletne proizvodnje, više niko ne dovodi u pitanje novu krivorečku delatnost.
Razvoj poljoprivrede obezbediće opstanak zlatiborskih sela
Proizvodnju će krivorečki povrtari, prema rečima Radovana Guskića, proširiti drugim vrstama povrća. U početku, to će biti karfiol, brokoli i rukola.
Trenutno je na parcelama površine osam hektara zaposleno 30-40 ljudi, ali biće potrebno još radnika jer su planirane površine za gajenje povrća tri puta veće.
Sigurno zalivanje povrtnjaka omogućeno je izgradnjom vodozahvata, za koji je novac obezbedila opština.
Arsen Đurić, potpredsednik opštine Čajetina, koja je za razvoj poljoprivrede izdvojila znatna sredstva, kaže da je konkurs za podelu plastenika i jagnjadi već završen, kao i konkursi za nabavku sadnica, poljoprivredne mehanizacije i razvoj seoskog turizma. Sve to Opština Čajetina čini, naglašava Đurić, kako bi mlade ljude zadržala na selu i obezbedila im bolje uslove za život.
Među planinama, na 750 metara nadmorske visine, pokazalo se, za salatu nema rizika od bolesti i virusa. Isto je i sa drugim kulturama – a jednako važno je i to što se tu obezbeđuje ponuda kada je iz drugih povrtnjaka već odavno nema.
