„Kostanca strategija“: Zašto loš tajming na tržištu znači manje nego što mislite

Džejson Aleksander kao Džordž Kostanca retko je imao razloga za slavlje u kultnoj NBC seriji Seinfeld. „Kostanca strategija“, odnosno kupovina akcija na tržišnim vrhuncima kada su najskuplje, dugoročno je donosila solidne prinose. Pouka je da je vreme provedeno na tržištu važnije od savršenog tajminga.

Takođe smo utvrdili da redovne uplate na investicioni račun mogu nadmašiti jednokratno ulaganje u lošem trenutku.

„Svaki instinkt koji imam, u svakom aspektu života – bilo da je u pitanju šta ću obući, šta ću jesti… sve je bilo pogrešno“, kaže glumac Jason Alexander kao lik George Costanza u kultnoj epizodi „The Opposite“ iz 1994. godine serije Seinfeld – osećaj koji je mnogim investitorima i te kako poznat. Kupovina na vrhu, prodaja na dnu, panika u pogrešnom trenutku, često deluje kao da radimo upravo suprotno od onoga što bi trebalo.

Ali evo obrta: naši analitičari testirali su ono što su nazvali „Costanza strategijom“, pristup u kojem kupujete na tržišnim vrhuncima, suprotno svemu što ste verovatno čuli o investiranju. Otkrili su da čak i kada biste uvek kupovali u najgorem mogućem trenutku, na godišnjim maksimumima berze, pa čak i na istorijskim vrhovima  takve investicije dugoročno ne bi zaostajale mnogo za onima kupljenim na tržišnim minimima.

Ispostavlja se da bi čak i Džordž, sa svojim katastrofalnim instinktima, mogao da bude više od gubitnika na tržištu. U nastavku objašnjavamo zašto je to tako i kako i vi možete „pobediti“ uprkos lošem instinktu.

Čuveni komičar daje 4 jednostavna koraka za napredak ka CILJEVIMA

Prednost loših instinkata

Kupovina na tržišnim vrhuncima, poput onih koje smo videli ovog leta, često deluje kao Costanza potez, osuđen na propast od starta. Ali istorija govori drugačije.

Analizirajući podatke od 1958. do danas, ispitali smo šta bi se desilo da ste kupovali indeks S&P 500 koji prati 500 najvećih američkih kompanija i često služi kao sinonim za „berzu“ u apsolutno najgorem trenutku svake godine. Čak i ti „savršeno nesrećni“ investitori, koji su kupovali na godišnjim vrhovima i držali investiciju 20 godina, ostvarili bi prosečan godišnji prinos od gotovo 7% svakako bolje nego da su zbog straha ostali van tržišta ili ulagali u obveznice sa nižim prinosom. A razlika u odnosu na one koji su savršeno tempirali kupovinu na godišnjim minimima, sa prosečnih oko 8%, nije bila dramatična.

Tabela ispod prikazuje dva pristupa: investitore koji su uložili jednokratni iznos na godišnjem maksimumu ili minimumu i držali investiciju 20 godina, kao i one koji su svake godine ulagali isti iznos bilo na maksimumu ili minimumu (DCA, odnosno dollar-cost averaging). U oba slučaja, razlika između dobrog i lošeg tajminga smanjuje se što je period ulaganja duži, podsećajući nas da je dugoročno ukamaćivanje važnije od pogađanja savršenog trenutka.

Računica za Index S&P 500

Da bismo testirali šta se dešava kada investirate u najgorem mogućem trenutku, analizirali smo podatke indeksa S&P 500 od 1958. godine. Za svaku godinu identifikovali smo dan sa najvišim zatvaranjem (tržišni vrh) i dan sa najnižim zatvaranjem (dno).

Zatim smo izračunali koliko bi investicija porasla da ste je kupili tog dana i držali jednu, pet ili 20 godina. Koristili smo složenu godišnju stopu rasta (CAGR) kako bismo prikazali prosečan godišnji prinos u svakom periodu, a potom izračunali proseke kroz „roling“ periode kako bismo dobili realistična očekivanja.

Takođe smo sproveli i drugu simulaciju sa metodom prosečne cene ulaganja (DCA): umesto jednokratnog iznosa, simulirali smo investitora koji svake godine ulaže isti iznos — na godišnjem maksimumu ili minimumu. To je još ekstremnija verzija „Costanza strategije“, jer podrazumeva kupovinu u najskupljem trenutku svake godine. Zajedno, ovi proračuni pokazuju kako se loš tajming zapravo odražava tokom decenija i zašto je vreme provedeno na tržištu mnogo važnije od savršenog tajminga.

Savršen tajming zvuči sjajno u teoriji, ali ne mora da odluči vašu finansijsku budućnost. Čak je i „Costanza strategija“, kupovina u najgorem mogućem trenutku, istorijski donosila solidne dugoročne prinose, pod uslovom da ste široko investirani u akcije.

Prava razlika nije u hvatanju vrhova i dna već u tome da ostanete investirani dovoljno dugo da složena kamata odradi svoj posao. Bilo da ulažete sve odjednom ili postepeno, strpljenje — nikada Džordžova jača strana važnije je od sreće.

Izvor: BIZLife

Foto: Freepik/pongpun, Sinefeld:YoutubeScreenshot