Poslednji kadar doktora „McSteamyja“: Kako je Erik Dejn postao simbol jedne TV epohe

Postoje ljudi koji ne ulaze u prostoriju, već je osvajaju. Postoje lica koja ne glume, već žive pred objektivom. Erik Dejn, čovek kojeg je svet zavoleo kao „McSteamy-ja“, a industrija poštovala kao borca koji nikada nije krio svoje ožiljke, napustio nas je u 53. godini, posle borbe sa ALS-om, ostavljajući iza sebe prazninu koju je nemoguće popuniti onom specifičnom mešavinom hrapavog glasa i prodorno plavog pogleda.

Njegova karijera nije bila samo niz uloga, bila je to hronika uspona, padova i neverovatne ljudske otpornosti.

Doktor koji je izlečio televiziju

Kada je 2006. godine prvi put izašao iz kupatila u bolnici „Sijetl Grejs“, samo sa peškirom oko struka, Erik Dejn nije postao samo simbol lepote. Postao je fenomen. Njegov Mark Sloun bio je više od hirurga, bio je oličenje šarma koji prikriva duboku usamljenost. Novinari su tada pisali da je Dejn u seriju Uvod u anatomiju uneo „staru holivudsku magiju“, onu koju su imali Klark Gejbl ili Pol Njumen.

Foto: AP Photo/Chris Pizzello, File

Ipak, za Erika, gluma nikada nije bila samo pitanje estetike. On je svom najpoznatijem liku udahnuo ranjivost, pretvorivši arogantnog zavodnika u tragičnog heroja čija nas je smrt na ekranu bolela više nego što smo želeli da priznamo.

Borba iza kulisa

Biznis svet i industrija zabave retko praštaju slabost, ali Dejn je odbio da igra po tim pravilima. Bio je jedan od retkih koji je, na vrhuncu slave, istupio i rekao: „Nisam dobro“. Njegova javna borba sa zavisnošću i depresijom nije bila tabloidna senzacija, već hrabar poslovni i ljudski potez.

Umesto da krije svoje demone, on ih je osvetlio. Time je postao tihi heroj svima onima koji sede u korporativnim kancelarijama, krijući svoje sagorevanje iza skupih odela. Erik nas je naučio da je pauza zarad mentalnog zdravlja najprofitabilnija investicija koju čovek može da napravi. Njegov povratak na ekrane u seriji Euphoria, gde je maestralno odigrao mračnu, kompleksnu ulogu oca zarobljenog u sopstvenim lažima, bio je umetnički trijumf kakav se retko viđa.

Kada je javno objavio da boluje od amiotrofične lateralne skleroze (ALS), učinio je to mirno i dostojanstveno. Nije dramatizovao. Nije tražio sažaljenje.

Bolest ga nije definisala. Definisao ga je način na koji je o njoj govorio.

Čovek koji je voleo tišinu

Iako je živeo pod reflektorima Los Anđelesa, privatno je Erik bio čovek koji je najviše cenio mir. Zanimljivo je da je, uprkos imidžu zavodnika, najsrećniji bio u ulozi oca svoje dve ćerke. Oni koji su mu bili bliski kažu da je imao specifičan smisao za humor,  onaj suv, inteligentan, koji vas natera da se nasmejete tri sekunde nakon što je rečenica izgovorena.

Voleo je motore, brzinu i slobodu koju mu je pružao put. Možda zato što je na putu bio samo Erik, a ne zvezda koju su svi želeli da dotaknu.

Poslednji kadar

Odlazak u 53. godini je nepravedan, preran i težak za prihvatanje. Erik Dejn odlazi u trenutku kada je njegova glumačka zrelost bila na vrhuncu, kada su ožiljci na njegovom licu pričali priče dublje od bilo kog scenarija.

Ostaje nam sećanje na čoveka koji je hodao kroz vatru i izašao iz nje sa onim istim, blagim osmehom.

Putuj mirno, doktore Sloun. Negde tamo, nebo je postalo za nijansu plavlje, baš kao tvoj pogled.

Izvor: BIZLife

Foto: Jordan Strauss/Invision/AP, Chris Pizzello, File