Obnovljeno pola Hilandara
Osam godina posle velikog požara koji je znatno oštetio Hilandar, radovi na obnovi izgorelog dela su skoro prepolovljeni. Rekonstrukcija Velikog konaka do kraja godine biće privedena kraju, a upravo je počela obnova ulaznog kompleksa, koji je, takođe, izgoreo.
– Veliki konak je objekat sa kojim se borimo već tri godine. Radovi na završnom delu Velikog konaka i početni ulaznog kompleksa moraju da se izvode istovremeno, jer su to konstruktivno povezani objekti – objašnjava Milivoj Ranđić, direktor Zadužbine Hilandara.
On ukazuje na to da su u Grčkoj krizne godine i da se to oseća skoro na svakom koraku:
– Radimo koliko možemo, ali često imamo problem da nabavimo materijal. Prošle godine bilo je dosta problema sa brodovima, što nam je dodatno otežalo snabdevanje. Rekonstrukciju, uglavnom, finansira naša država. Grčka od 2010. uopšte ne učestvuje. Ipak, do kraja godine više od 40 odsto izgorelih objekata ponovo će biti u funkciji.
Hilandarska arsana, kako na Svetoj gori zovu manastirsko pristanište, uskoro će biti obnovljena.
– Tu je i nova vinarija koju ćemo ove godine potpuno opremiti. Dve berbe grožđa su već sprovedene u njoj, a na jesen će biti i treća. To je veoma važno, jer predstavlja dodatni izvor prihoda za obnovu. Sredstva koja dobijemo iz budžeta su značajna, oko 70 miliona dinara godišnje, ali su nedovoljna za sve troškove. Od velikog značaja su i donacije naših ljudi iz otadžbine i inostranstva, a početkom godine stigla je pomoć iz Rusije, što nam pomoglo da budemo spokojni.
Iguman Hilandara Metodije nada se da ispunjavaju obećanje koje su dali posle požara:
– Oni koji se sećaju kako je izgledao Hilandar pre požara, u obnovljenom prepoznaju ono što su viđali kada su ranije dolazili u posetu. Mnogi su nam potvrdili da im se čini kao da požara nije ni bilo.
Po njegovim rečima, svakodnevni život monaha je zbog radova delimično izmenjen.
– Kada u manastiru imate gradilište, sve je drugačije. Nekako smo uspeli da povežemo monaški život sa činjenicom da je tu svakodnevno četrdesetak majstora. Naravno da nije lako baš to spojiti. Strogo se vodi računa da se ne radi kad su praznici, a majstori moraju da vode računa da u vreme bogosluženja ne prave buku. To delimično usporava obnovu, ali nismo smeli da ugrozimo monaški život. Arhitektonska, bez duhovne obnove nema smisla, niti bi mogla da se izvede na pravi način.
U poslednjih nekoliko decenija nikad više monaha i iskušenika nije bilo u Hilandaru. Trenutno ih je 50.
– I to je pokazatelj da se duhovna obnova obavlja na pravi način – kaže iguman Metodije. – Sve što se nalazi u riznici za nas je najvažnije blago i dužni smo da ga sačuvamo barem onako kakvo smo primili. Zbog toga se trudimo da obezbedimo sredstva da bismo ga sačuvali. Monah Luka slika ikone, pomalo neuobičajeno, ali počeo je to da radi još kao iskušenik. Sad kad je postao monah nadamo se da će taj dar oplemeniti u duhovnom smislu.
