Kušner odustaje od Generalštaba: Kolika odšteta preti Srbiji?

Kompanija Affinity Partners, u vlasništvu Džareda Kušnera, potvrdila je za Volstrit žurnal da se povlači iz projekta Generalštab, ali i da zadržava pravo da od Srbije traži odštetu, preneo je Forbs Srbija.

Iz Kušnerove firme naveli su da se na taj potez odlučuju „iz poštovanja prema narodu Srbije i Beogradu“, uz poruku da veliki projekti treba da ujedinjuju, a ne da izazivaju podele. Ostaje nejasno da li je odluka doneta nakon optužnog predloga Tužilaštva za organizovani kriminal protiv ministra kulture Nikole Selakovića ili je reč o kulminaciji višemesečnog protivljenja dela javnosti ovom projektu.

Foto: AP Photo/Terry Renna

Ključno pitanje sada je – šta piše u ugovoru i da li Srbija može da se suoči sa odštetnim zahtevom. Prema dostupnim informacijama, potpisan je samo osnovni ugovor o zajedničkom ulaganju, dok ostali ključni dokumenti, uključujući ugovor o zakupu zemljišta na 99 godina, nikada nisu zaključeni.

Ugovor predviđa 13 prethodnih uslova koje je trebalo ispuniti da bi se osnovala zajednička kompanija. Većina tih obaveza bila je na državi: skidanje zaštite kulturnog dobra, rušenje objekata, usvajanje regulacionog plana, proglašenje projekta od posebnog značaja i davanje zakonskih garancija. Na strateškom partneru bile su obaveze poput pribavljanja saglasnosti Komisije za zaštitu konkurencije i izrade studije o zaštiti životne sredine.

Kako rok od dve godine za ispunjenje tih uslova još nije istekao, jedini realan osnov za raskid ugovora mogao bi da bude nastupanje takozvane „bitne negativne promene“. Ta odredba je široko definisana i mogla bi se tumačiti tako da protesti javnosti ili potencijalni sudski postupci nanose štetu projektu i investitoru.

Ugovor predviđa da isključivo strateški partner ima pravo da raskine ugovor zbog neispunjenih prethodnih uslova. U tom slučaju, Srbija bi imala svega pet dana da isplati troškove raskida, koji uključuju sve transakcione troškove i dodatnih milion evra, pri čemu ukupan iznos nije precizno ograničen.

Dodatni rizik za državu predstavlja mogućnost da investitor traži odštetu ukoliko se ispostavi da su državne garancije bile netačne ili obmanjujuće, posebno one koje se odnose na pravni status zemljišta i validnost dozvola. Za takve zahteve ugovor ne predviđa gornju granicu, dok su svi ostali zahtevi limitirani na 50 miliona evra.

U najboljem slučaju, Srbija bi mogla da prođe sa minimalnom ili nikakvom odštetom. U suprotnom, državi ostaju parcele i devastirani objekti, bez mogućnosti da preuzme udeo partnera, jer zajednička kompanija nikada nije ni osnovana.

Izvor: Beta

Foto: AP Photo