Strogi kriterijumi za Uneskovu listu
Od srpskih dobara na listi svetske baštine su manastir Studenica, Stari Ras sa Sopoćanima, više srpskih srednjovekovih spomenika na Kosovu i Metohiji i Gamzigrad – Romulijana.
Od 2002. godine, na takozvanoj listi čekanja je još 11 prirodnih i kulturnih spomenika. Arheolozi tvrde da bi ta lista mogla biti proširena.
Predsednica Srpskog arheološkog društva Dragana Antonović kaže da postoji veliki broj spomenika koji bi trebalo da budu predloženi za svetsku Uneskovu listu.
„Svakako su tu praistorijski lokaliteti tipa Vinče, najveći neolitski lokalitet u ovom delu sveta, zatim Rudna glava, sasvim sigurno najstariji rudnik metalne rude u Evropi, Lepenski vir – izuzetna kultura ili možda ceo Đerdap kao prirodna celina“, navodi Antonovićeva.
Iz Republičkog zavoda za zaštitu spomenika poručuju – da bi neki spomenik bio na listi kulturne baštine mora da bude autentičan, da se razlikuje od 965 dobara koja su već na listi i da to može da se dokaže.
„Ono što je nekad Unesko prepoznavao, pre svega kao estetske vrednosti, arhitektonske, istorijske, sada traže da država članica konvencije dokaže da je sposobna da vodi računa o tom dobru, da je to dobro integrisano u društvo u kome se nalazi u lokalnu zajednicu i celu državu“, kaže Brana Stojković iz Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture.
Kriterijum za uspisivanje na listu mnogo je stroži nego ranije, kažu u Srpskoj komisiji za Unesko koja radi u okviru Ministarstva spoljnih poslova. Pre 40 godina, kada je potpisana konvencija, zemlje zapadne Evrope predložile su gotovo sve što su tada u svojim zemljama smatrale za dobro od izuzetnog značaja. Dokazi o autentičnosti danas, kako kažu nadležni, moraju biti mnogo čvršći.
„Kada se govori o Lepenskom viru, Smederevskoj tvrđavi ili se često kaže – a zašto nisu Petrovaradin ili Kalemegdan, zato što bi to jedino moglo da se uradi u saradnji sa drugim zemljama regiona jer su to dobra koja sama po sebi ne predstavljaju svetsku, univerzalnu vrednost“, navodi Slađana Prica iz Ministarstva spoljnih poslova.
Plan je da se prave međunarodni projekti koji bi mnogo lakše plasirali kulturno dobro. Takav regionalni projekat čeka Stećke ili Dinarski kraš, a moguće je i naš Lepenski vir.
