Do kraja septembra znaće se koliko je Srbija dužna
Generalni državni revizor Radoslav Sretenović očekuje da će do kraja septembra imati konkretne podatke i obavestiti javnost o stepenu zaduženosti Srbije. Državna revizorska institucija (DRI) započela je 23. jula reviziju javnog duga Srbije.
Sretenović je naveo da je budžet Srbije zahvaljujući radu DRI u plusu za 11,5 milijardi, pri čemu je deficit budžeta umanjen za više od pet milijardi dinara. Merama DRI u državnu kasu se na osnovu povraćaja novca od kontrolisanih subjekata, slilo dodatnih 6,5 milijardi dinara, kazao je Sretenović.
Državni revizor je naglasio da je pre početka rada DRI zatečeno stanje bilo tako da pojedini učesnici po sedam godina nisu sprovodili postupak javnih nabavki, nisu obračunavali i plaćali porez na dodatu vrednost (PDV) ali su nakon posete državnih revizora to počeli da čine.
Takođe, danas veći broj javnih preduzeća i ministarstava ima uspostavljenu internu kontrolu i reviziju, poboljšana je evidencija nefinansijske i finansijske imovine, stanje u javnim nabavkama…
On je precizirao da je do sada DRI dala 667 preporuka od kojih je 445 preporuka u potpunosti sprovedeno, 187 je u postupku izvršenja, dok 35 preporuka nije ispoštovano.
Revizor tvrdi da je DRI samostalna i nezavisna u svom radu i da u njenu nezavisnost ne treba sumnjati, a da će sud o tome dati stručna javnost, poreski obveznici i gradjani. Sretenović je dodao da DRI osim, zakonske, ima i operativnu i finansijsku nezavisnost. Prema njegovim rečima pred DRI je još puno posla za šta joj je potrebna podrška i zakonodavne i izvršne vlasti a jedan od tih zadataka je i pronalaženje dobrih rešenja za unapredjenje javnih nabavki.
On je naglasio da je i dalje veliki problem nameštanje tendera pre nego što se on objavi, što je, kako je dodao, najdrastičniji primer i mogući izvor korupcije u javnim nabavkama.
Po njegovom mišljenju, nameštanje tendera bi bar delimično moglo da se izbegne tako što bi se odredjene nabavke za državne organe obavljale centralizovano, a ljudi koji sprovode taj postupak trebalo bi da budu dobro plaćeni kako ne bi pristali na mito i korupciju.
Predlog je i da se drastične povrede pravila o javnim nabavkama, čija vrednost prelazi 10 miliona dinara, ubuduće tretiraju kao krivična dela.
„Za prekršaje bi trebalo da budu propisani veći iznosi zaprećenih novčanih kazni, jer samo pooštravanjem kazni mozemo da obezbedimo preventivno delovanje i smanjenje korupcije“, ocena je Sretenovića.
On je dodao i da je jedna od manjkavosti sadašnjeg sistema ta „što se novčana kazna javlja kao jedini oblik sankcije“ i da bi efikasnije bilo uvesti meru zabrane odgovornom licu da vrši odredjene poslove.
